FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Victoria NulandПревео: Александар Михајловић

Поред геополитике која супротставља Русију и Запад, и етничких тензија, цепања Украјине на исток и запад, постоје и други разлози за разумевање овог све дубљег сукоба, а то је конкуренција за потенцијалне изворе нафте и природног гаса.

Криза у Украјини је довела до тога да су односи између Русије и Запада на њиховој најнижој тачки од завршетка хладног рата и прети да пошаље Украјину у оружани сукоб са потенцијално тешким последицама за земљу и шири регион.

Наводно уплитање Москве у источној Украјини и њена ранија анексија Крима, подстакла је укоравања на Западу и много коментара у вези са растућим "Исток-Запад" поделама. Али један аспект о којем смо мање чули је корпоративна борба за потенцијална изворишта нафте и природног гаса у Украјини. По неким анализама, та борба је подједнако крива за садашњу кризу, као и геополитичко надметање између Истока и Запада.

Украјина има треће по величини резерве гаса из шкриљаца у Европи, процењене на 42 билиона кубних метара према САД-овој "Администрацији Енергетских Информација". Годинама су америчке нафтне компаније под притиском у вези развоја експлоатације гаса из шкриљаца у земљама као што су Британија, Пољска, Француска и Бугарска. Постоји значајно противљење грађана и локалних законодаваца, забринутих због утицаја на животну средину због последица екстракције гаса из шкриљаца, укључујући земљотресе и загађење подземних вода. Ове последице су узроковане поступком хидрауличног ломљења који убризгава огромне количине мешавине воде, песка и хемикалија под великим притиском, како би се гас (или нафта) ослободили из геолошких формација у којима су иначе "заробљени". За разлику од огромног противљења овом поступку екстракције угљоводоника у већини европских земаља, било је знатно мање опозиције овом поступку у Украјини, земљи која је у последњих неколико година била предмет бројних спорова у вези увоза и транзита гаса са Руском Федерацијом.

Руска државна компанија Гаспром, која контролише готово једну петину светских резерви гаса, задовољава више од половине потреба Украјине за гасом годишње, и око 30 одсто потреба у Европи. Ову зависност Москва често користи као политички и економски инструмент притиска над Кијевом и Бриселом, тако да је било прекида испорука гаса у више наврата током протекле деценије (зиме 2005-2006, 2007-2008, 2008-2009), што је довело не само до несташице енергије у Украјини, већ и у западноевропским земљама. Овај инструмент моћи је међутим, доведен у питање у 2013-тој, кад је Украјина предузела кораке у правцу смањења своје зависности од руског гаса.

Петог новембра 2013 (само неколико недеља пре него што су почеле демонстрације "Мајдан" у Кијеву), Шеврон је потписао уговор са украјинском владом на 50 година са концесијом да развија експлоатацију нафте и гаса у западној Украјини. Према писању Њујорк Тајмса, влада је објавила да ће "Шеврон потрошити 350 милиона долара у истраживачкој фази пројекта и да ће укупна инвестиција достићи 10 милијарди долара."

Обзнањујући уговор, председник Виктор Јанукович изјавио је да ће он омогућити да "Украјина задовољи своје потребе за гасом у потпуности и да, по оптимистичном сценарију, почне да извози гас после 2020 године." Ројтерс је карактерисао овај уговор као "још један корак у покушају успостављања енергетске независности Украјине."

Сједињене Државе су изразиле своју дипломатску подршку, када је Џефри Пиат, амбасадор САД у Украјини, рекао: "Ја сам веома одлучан да сарађујем са владом у јачању енергетске независности Украјине."

Након свог повратка из Кијева, где је делила колаче и сендвиче демонстрантима на Маидану, помоћник америчког државног секретара за Европу Викториа Нуланд је говорила на међународној пословној конференцији под покровитељством Шеврона 13. децембра 2013. У свом говору она је позвала Украјину да потпише нови уговор са ММФ-ом, који ће "послати позитиван сигнал страним инвеститорима и повећати директне стране инвестиције које су хитно потребне Украјини." Ово је важно за враћање Украјине "на пут јачања стабилног и предвидивог пословног окружења које страни инвеститори очекују", рекла је она.

Иако стабилност и предвидљивост нису баш речи које људи повезују са Украјином ових дана, западне енергетске компаније су наставиле да маневришу како би добиле концесије за експлоатацију украјинских енергетских потенцијала. Прошле јесени, украјински званичници су почели преговоре са конзорцијумом предвођеним ЕкконМобил-ом о истраживању угљоводоника у близине западне обале Црног мора.

27. новембра, украјинска влада је потписала још један уговор са конзорцијумом инвеститора који предводи италијанска енергетска компанија Ени, за заједнички развој и производњу неконвенционалне експлоатације угљоводоника у Црном мору. "Ми смо привукли инвеститоре који ће у року од пет до највише седам година, дуплирати домаћу производњу гаса," рекао је Јанукович након потписивања споразума.

У време Јануковичевог збацивања у фебруару, Шеврон и украјинска влада преговарали су о оперативном споразуму у вези са иницијативом за експлоатацију шкриљаца у западној Украјини. Портпарол Шеврона Камерон ван Аст је рекао да ће се преговори наставити упркос Јануковичевом одласку из земље. "Ми настављамо да радимо на завршетку нашег заједничког оперативног споразума и нова влада наставља да даје подршку овом договору", рекао је Ван Аст.

Шел је такође ангажован у земљи, пошто је прошле године потписао споразум са украјинском владом да истражи формацију шкриљаца у источној Украјини. Када је реч о Криму, бројне нафтне компаније, укључујући Шеврон, Шел, ЕкконМобил, Репсол, па чак и Петро су показали интересовање за развој офшор налазишта. Верујући да ће налазишта на Криму, на копну и на мору, оправдати очекивања, те компаније су знатно прошириле своја истраживање Црног мора око Крима. Неки аналитичари сматрају да је један од мотива Владимира Путина за припајање Крима, поред обезбеђивања наставка коришћења Крима као домаћина руске црноморске флоте, био да се осигура контрола Гаспрома над офшор налазиштима око Крима.

Јасно је да су све ове нафтне и гасне компаније - подржане од стране својих влада, укључујући и оне из Руске Федерације и САД-а - дубоко уплетене у украјинску кризу, са много уложеног новца и много тога на коцки. Са њиховим непропорционаланим утицајем на будућност Украјине, треба имати у виду да је под бројем један, одговорност корпорације да повећа профит за своје акционаре, а не да промовише демократију, суверенитет земаља, или добробит људи у земљама у којима послују.

Ово је посебно случај што се тиче Шеврона и Шела, који подстичу кршење људских права у Нигерији на пример. Шеврон је оптужен за регрутовање и снабдевање нигеријских војних снага које су биле укључене у масакр над демонстрантима који су протестовали против загађења животне средине у нафтом богатој делти Нигера, а Шел је суочен са оптужбама за саучесништво у мучењу и другим кршењима људских права против Огони народа јужне Нигерије.

Имајући ово у виду, украјински народ - да ли на истоку земље или на западу - можда треба да промисли шта се подразумева под "енергетском независношћу", и да ли будућност коју очекује, може бити остварена полагањем наде у добронамерност страних нафтних и гасних компанија.

Извор: Global Research