FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

     Москва – Војни експерт Михаил Тимошенко је одговорио за новине „Комсомољскаја правда“ на пет „наивних“ питања о догађајима у Донбасу и у Луганској области

    

Напади авиона и хеликоптера војне авијације на Луганск, који су оставили за собом велики број цивилних жртава и рањеника, артиљеријска паљба на Славјанск и напади не само помоћу борних возила, већ и тенкова – све је то усмерило јаку пажњу на Донбас и Луганску област. Ми смо онда поставили неколико „наивних“ питања нашем признатом војно-политичком експерту, пензионисаном пуковнику Михаилу Тимошенку.

 

Кијев је најавио антитерористичку операцију на југо-истоку. Зар ова фаза те операције не изгледа мало чудно?

- Није то никаква антитерористичка операција. Не залазећи у то да се кијевским структурама примени силе просто врши терор над цивилима у градовима, антитерористичке операције се не обављају применом тешке технике, артиљеријске припреме за напад нити ангажовањем војне, и то јуришне авијације и ловаца-бомбардера. То је права-правцата војна операција. И то операција звана јуриш на град. Покушај класичног јуриша, који за сада развија лоше по нападача.

Зашто Русија не шаље војску да заштити становнике у тим регијама, или макар миротворни контигент?

Да бисмо послали миротворце треба нам у најмању руку сагласност Савета Безбедности УН, за шта у тренутнум условима нема никакве реалне шансе. А да се просто пошаље руска војска, што је, ако се сећате, Савет Федерације РФ већ одобрио главнокомандујућем у случају потребе, то би се оценило као директна војна агресија, и онда би овде било речи о правој блокади Русије, а не о некаквим апстрактним санкцијама. У исто време, ја не бих рекао да је висока вероватноћа да НАТО доведе своје јединице на територију Украјине. Сетимо се да су Украјину и Грузију позивали у НАТО не у својству пуноправних чланица, већ у својству партнера-кандидата. А сходно том статусу, оне би морале да извршавају све обавезе према осталим члаицама, док се на њих, са друге стране, не би односио 5. члан Статута НАТО-а о колективној безбедности.

Истовремено сам уверен, да Кијев и Вашингтон тренутно само чекају да Русија пошаље војску у Украјину. За Кијев ће то значити реалну потврду агресије, о којој труби све ове месеце. И, шта више, појава стварног, а не измишљеног непријатеља, не само да ће потпомоћи мобилизацију становништва, него ће том непријатељу (Русији) приписати и сву одговорност за све горе стање у привреди. А ту ће бити страве и ужаса, и то ускоро, само што није. Нећу да предвиђам глад и смрзавање, али јесен и зима у Украјини ће бити, благо речено, веома тешке.

Што се тиче САД-а, њима треба сукоб Украјине и Русије због слабљења Москве, њене изолације и одвлачења руских снага са међународне арене, где у последње време Кремљ редовно патосира Белу кућу, што у администрацији САД-а изазива само негативну реакцију.

Нема сумње да би у таквом судару Кијев доживео крах, али за Русију би се та победа претворила у живу рану у пределу испод мишке. Оружана борба би примила облик партизанства, а у сценарију идеалном за САД, напорима украинских диверзантских јединица упало би се и у наше пограничне области. Вашингтон спава и види како да пред двориштем Русије справи смешу Чеченије и Афганистана.

Зашто се не успостави зона забране летења изнад Доњецке и Луганске републике и да ли је ми можемо обезбедити у техничком погледу?

Теоретски, за успостављање зоне забране летења је такође неопходна резолуција Савета Безбедности УН. Мада се сећамо да су САД уводиле ту зону изнад Ирака не питајући никог ништа. А већ и у причи с Либијом су се они таквом одлуком осигурали, а ми, Русија, напоменућу, нисмо се бунили против те одлуке.

Комплекси С-300, технички постављени дуж границе, у могућности су да гранатирањем обезбеде зону забране лета на 200 километара. Луганск и Доњецк су, како се види на карти, захваћени зоном деловања ових средстава ПВО, али не у потпуности. Па и сами ти комплекси се такође морају обезбедити од напада из ваздуха и са земље. А то значи да се уз границу морају поставити одређене војне групације, што не би изазвало редовне дивљачке крике у Бриселу и Вашингтону и оптужбе усмерене ка Русији, него би било крцато провокацијама са стране Кијева.

Како Русија може помоћи становницима тих регија?

Директна војна помоћ је искључена из поменутих разлога. Становницима се мирним путем морају изнаћи хуманитарни коридори за евакуацију. Мора се обезбедити достављање хуманитарне помоћи у конвојима. Али разумете и сами, да у таквим условима сваки хуманитарни конвој , тик уз та оклопна возила, мора чувати оварајуће војно обезбеђење.

Што се тиче добровољаца, у Кривичном законику РФ постоји члан о најамништву, али најамништво подразумева учешће у војним операцијама за награду, за накнаду, а ако добровољци крену бесплатно, онда их је теже окривити за најамништво.

Шта ће се даље дешавати?

Очигледно да је мотивација код украјинских војника да очисте регион ниска. Кад би их макар нормално хранили, па о нечему и да причамо, него су они сад као скитнице – голи, боси и гладни. То није војска. Код тако необичне формације, зване Нацгвардија, има мотивације за клање и убијање, али нема мотивације за сопственом погибијом, за разлику од народне милиције, која штити своју земљу и истрајаће до краја. Што, узгред, Кијев радије прећуткује. Осим тога, код такозваних бораца Нацгвардије нема баш никакве организације у боју. Чак и ако су индивидуално добро обучени, што се, узгред, такође не да приметити, онда нису никако обучени о тактици дејствовања у склопу јединице.

А то значи да ће они све више појачавати нападе са већег растојања, ангажовати све тежу технику и равнати са земљом куће и градове. Само док, на пример, народна милиција не ојача толико да пређе у офанзиву. Или док се партизанска борба не распламса у другим градовима такозваног „руског појаса“ Украјине.

srb.fondsk.ru