FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

У Глави Iпредлога Закона[1], под насловом: Поновно оснаживање НАТО савеза[2] предвиђено је да државни Секретар у сарадњи са Секретаром за одбрану САД, осмисли „стратешки оквир за подршку и сарадњу Сједињених Америчких Држава у Европи и Евро-Азији“[3]. Како је назначено у одељку 101, тај стратешки оквир требало би да укључи: а) евалуацију обима претњи по безбедност и стабилност у Европи и Евро-Азији у мери у којој оне представљају претњу националној безбедности САД и безбедносним интересима НАТО савеза; б) идентификацију примарних циљева, приоритета и жељених услова који дефинишу остваривање командних циљева или end-states[4]америчких програма помоћи и сарадње из области безбедности у Европи и Евро-Азији, као и процену потребних ресурса за остваривање претходно наведеног. Преко методологије и критеријума за билатерално и мултилатерално партнерство, Закон предвиђа и непосредно обустављање тренутног и планираног прегруписавања снага у Европи од стране председника САД који је и главнокомандујући по функцији. То даље значи, како каже слово предлога Закона да председник у оквиру својих надлежности планом обезбеди спремност борбених јединица САД у циљу „рапидног и потпуног одговора“, као и да отклони све евентуалне недостатке у борбеној готовости оружаних снага у сарадњи са савезницима из НАТО.

Ревитализација НАТО, према овом законском предлогу текла би истовремено на више колосека. Поменућемо неке:

Одељак 102[5] Напори САД у јачању НАТО савеза, надаље предвиђа:  јачање способности НАТО да одбије и уколико је потребно да рапидно и на одговарајући начин одговори чак и уз употребу војне силе на безбедносне кризе, укључујући кризе у Европи, Евро-Азији а коју ствара било која држава у смислу подривања територијалног, економског или политичког суверенитета или интегритета било које чланице НАТО. Ништа мање значаја Закон не даје и улагању напора у охрабривању чланица НАТО да заједничким радом остваре енергетску независност како за чланице Савеза тако и за њене партнере у Европи и Евро-Азији. Неизоставни део у дефинисању оваквог оквира НАТО јесте и „став“ Конгреса који Алијансу дефинише као једину успешну организацију колективне безбедности која би требало, овако ревитализована, да обезбеди мир и безбедност у Европи и Евро-Азији; као и да обезбеди да Русија игра „одговарајућу“ улогу у региону. То „одговарајуће“ значи да Русији не сме да се дозволи да, у ствари, испољава националне интересе који су у супротности са интересима корпоративне Америке.

Одељак 103[6] Проширена подршка Пољској и другим балтичким земљама: Предлаже се да Председник припреми план који би требало да одреди и трошкове значајно увећане америчке и НАТО помоћи и подршке Пољској, Естонији, Литванији и Латвији која се односи на: први ешалон НАТО снага у овим државама који ће дефинисати билатерални споразуми; безбедносну помоћ која се односи на обуку, услуге као и остале одбрамбене чиниоце; У те сврхе биће алоцирано 50 милиона долара годишње у периоду 2014-2017. Овоме треба додати и предлог да Председник упути сталног представника САД при НАТО да лобира за успостављање сталне мисије НАТО снага у Пољској, Естонији, Латвији и Литванији као и у другим земљама које одреди први човек Америке.

Ревитализацију НАТО републикански конгресмени, потписници овог законског предлога, виде и кроз финализацију имплементације антиракетног штита[7] и јачање америчко-немачке сарадње по питању европске и глобалне безбедности.[8] Последње предвиђа формирање радне групе (САД-Немачка) за глобалну и европску безбедност која ће се бавити питањима од заједничког интереса, тренутном ситуацијом у Украјини, као и повећањем политичке, економске и војне сарадње међу државама. Државном секретару у сврху рада ове групе биће алоцирано 5 милиона долара годишње у периоду 2015-2017.

Сламање Русије-императив америчке спољне политике:Фактички од првог до последњег реда предлога закона, оквир који је представљен садржи у себи фазно сламање руског националног интереса како на спољнополитичком тако и на унутрашњем плану. У Глави IIОдвраћање даље руске агресије на тлу Европе[9], описани су инструменти од увођења свеопштих санкција према Руској Федерацији, преко осуде шаблона физичке и економске „агресије“ Русије према разним земљама Европе и Евро-Азије, до свеопштих санкција и коначно подршке цивилном сектору и „демократији“ унутар саме Руске Федерације.[10] Суштински, Русији се ставља на терет да економским исцрпљивањем појединих земаља (Украјина, Молдавија, Литванија, Грузија) опструише њихов однос с ЕУ. И, не само то. Предлог закона констатује да су „руски агенти“ на тлу Источне Украјине изазвали дестабилизацију земље. Без иједног претходног доказа, истраге амерички законодавци су, према обичају, за кризу коју су сами произвели окривили непријатеља број 1. -Руску Федерацију. Пошто је непријатељ Америке сада јасно дефинисан, САД од свих својих партнера тражи консензус у демолирању Русије. Свако ко не подржи смернице корпоративне Америке, сматраће се њеним непријатељем.

Тако су на листу санкција, уколико се украјински грађански рат продужи (а знамо да ће се Америка потрудити да тако и буде) доспели: Сбербанка, ВТБ банка, Газпромбанка, Газпром, Новатек, Росњефт, Рособоронекспорт...и наравно сви појединци и правна лица која се доведу у везу. Санкције се такође односе и на руско учешће у раду међународних институција и организација које су под управом САД и њених савезника и друго поглавље закона посвећено је у највећој мери економском сламању Русије које би требало да претходи процвату невладиног сектора финансираног из америчких фондова. Судећи према нашем искуству-већ доживљено, зар не?

Посебну пажњу треба скренути на одељак 205 Дипломатске мере које се односе на руску агресију[11] који предвиђа ограничење сарадње САД и њених савезника са владом Руске Федерације у размени војно одбрамбених средстава, редукцији споразума који се односе на нуклеарно наоружање и Нови Старт Уговор (потписан 8. Априла 2010 у Прагу). У делу додатних конзуларних активности државном Секретару САД се налаже да за приоритетне постави напоре у отварању канала за имигранте из Руске Федерације: бораца за „људска права“, новинара, дисидената и избеглица у смислу олакшаних бирократских процедура; посебан акценат законодавац ставља на Извештај о значајној „корупцији“ унутар Руске Федерације као и произашлим последицама, па тако државни Секретар са Секретаром за финансије треба Конгресу да поднесе извештај о корупцији у РФ у смислу обима који подрива политички и економски развој у независним државама бившег Совјетског простора. То се односи на а) детаљан опис корупције високих званичника владе РФ, као и на везу са пословним лидерима у РФ; Б)детаљан извештај на који начин Влада РФ користи корупцију да одржи моћ одређених особа у Влади и бизнису; в) процена у америчким доларима колико  су богати високи руски званичници, њихови чланови породица или блиски сарадници; г) процена у америчким доларима која количина новца из коруптивних канала РФ је инвестирана, опрана или на други начин унета у суверене јурисдикције земаља некадашњег совјетског простора; д) детаљан опис специфичних токова значајне корупције у РФ; ђ) детаљан опис на који начин влада РФ користи корупцију у другим државама како би створила или одржала зависност од РФ; е) детаљан опис токова коруптивних финансијских средстава који иде ка приватним корпорацијама, нетранспарентним владиним или пословним доносиоцима одлука, или ка подривању суверенитета, демократских институција, владавине права или привредног и финансијског система у свим независним земљама бившег Совјетског Савеза; ж) детаљан опис политичке и финансијске мреже и других механизама којима претходно описани новац учествује у малигним последицама по независне земље бившег СССР-а. У ту сврху формираће се међуагенцијска радна група у коју би ушли и представници обавештајне заједнице САД и све претходно наведено била би њихова приоритетна активност. Овај део законског предлога коштаће америчке пореске обвезнике годишње у периоду 2015-2017 дваипо милиона америчких долара.

Дакле, овај део предлога Закона као да је преузет из упутства Џина Шарпа, како урушити државу изнутра. Фингирана Антикорупцијска кампања увек је врло корисно средство. Свака сличност са нама блиским догађањима, сасвим је намерна, зар не?

Коначно, у последњој глави законског предлога, Глави IIIOснаживање Украјине и других европских и евро-азијских држава против руске агресије[12] предвиђа се овлашћење Председнику САД да на захтев украјинске Владе обезбеди: Војну опрему, подршку и обуку (анти-тенковско и против ваздушно наоружање; опрему за војне снаге снајпере, пушке, муницију; АБХ заштитна средства; специјална војна возила; комуникациона средства, медицинску опрему и остало према потреби украјинске владе. За ову ставку биће алоцирана средства само за 2014 годину у износу 100 милиона америчких долара. Такође, предвиђа се потпуна обавештајна сарадња, која ће украјинској хунти обезбедити у реалном времену увид у стање на терену. Изнад свега, Украјина Молдавија и Грузија добиће главни статус међу државама које нису чланице НАТО и то према следећим критеријумима: а) да имају демократски изабрану владу; б) да у потпуности сарађују са САД; в) да поштују право грађана да демократски изаберу своју Владу.

У делу 304 Увећање подршке и помоћи као и сарадњи у области одбране са кључним државама које нису чланице НАТО[13] предвиђа се да ће Председник САД као  главнокомандујући оружаним снагама значајно увећати војну сарадњу са кључним државама које нису чланице Алијансе. Ту спадају: Украјина, Молдавија, Азербејџан, Босна и Херцеговина, Косово, Македонија, Црна Гора и Србија. Војна сарадња овако постављена односиће се на: 1) интезивирање тренутног темпа сарадње кроз војне вежбе, обуку и размену; 2) Подршку САД и НАТО у области безбедности. С тим у вези САД ће преко свог сталног представника у НАТО лобирати да све чланице ЕУ уз НАТО оформе Фонд НЕПСФ (NATO EUROPEAN PARTNERS SECURITY FUND) који ће подржати претходно наведено. Амерички секретар одбране би тако требало да отпочне билатералне преговоре с назначеним државама у циљу потписивања споразума (или ојачавања постојећих) из области безбедности.

Све већ наведено, у ствари је, предигра за увлачење америчких приватних корпорација у експлоатацију, складиштење и дистрибуцију гаса и нафте, у земљама бившег совјетског простора. Сходно томе, како се наводи у деловима 305 [14] и 306[15] енергетска независност Европе и Евроазије се мора обезбедити. Како? Преко корпоративне Америке уз сарадњу америчке агенције за међународну развој, Светске банке и ЕБРД. Тако ће корпоративна Америка да врши експлоатацију природних ресурса на територији Украјине, Молдавије и Грузије које ће саме морати да, за услуге „истраживања“ и експлоатације, потреже „повољне“ кредитне линије од наведених финансијских институција. У финишу овог по свој прилици гасног рата, САД ће обезбедити енергетску „независност“ Европе и Евро-Азије од Русије, с једне стране. С друге стране, корпоративна Америка ће држати енергетски монопол.

Овај текст, свакако је могао да буде краћи приказ америчког ратног плана. Међутим, изостали би битни детаљи који поткрепљују чињенице за које смо се тако борили да угледају светлост дана међу толиким медијским спиновима корпоративне седме силе. Све око Украјине, и све пре и после ње, заправо је ратни план за потпуну америчку монополизацију над ресурсима целе планете. Овај законски предлог је само транспарентно уобличио активности које Америка проводи деценијама чувајући горљиво монополарну структуру света. Толико горљиво да сада егзистира у паралелној реалности у односу на реално стање какво је мултиполарни свет. Али, као што смо безброј пута нагласили, никако је не треба потценити. Она је и даље војна сила која у својој мрежи држи, економске, финансијске, политичке институције довољне да произведу грађанске ратове гдегод корпоративна Америка упре прстом. Сада је свој визир усмерила на Русију. То значи, као што смо видели, да ће мобилисати СВЕ и СВАКОГА за које се процени да у датом тренутку може да постигне поен. Тако ће Русија и њој блиске државе имати подивљалу мрежу атлантиста, како споља тако и унутар самих земаља спремних на СВЕ у корист налогодавца из Вашингтона. Сада је много лакше говорити о томе, јер испред себе имамо законски предлог који је учинио јавним све до сада тајне активности корпоративне Америке због чијег обелодањивања су многи платили главом, неки означени терористима а највећи проценат присталицама теорија завере.

Можда би и сада било тако, у смислу „републиканци пуцају у празно“, „од тога нема ништа“...да није конкретних примера. У ову сврху, навешћемо само два скорашња примера:

Пример 1: Амерички председник је на церемонији у Варшави поводом обележавања 25 година од пада комунизма „поздравио Пољску демократију као звезду водиљу за суседну Украјину“ нагласивши притом да је „слободан свет уједињен против руске мрачне тактике у Украјини: Већим државама не сме да буде дозвољено да малтретирају мање или да намећу своју вољу оружјем или наоружаним људима који заузимају зграде. И један потпис никада не може да легитимише крађу територије суседне земље, због чега нећемо прихватити руску окупацију Крима или кршење украјинског суверенитета. Наше слободне нације биће уједињене како би осигурале да даље провокације Русије само донесу већу изолацију тој земљи“[16] рекао је Обама. Што је још важније јер потврђује све претходне наводе као установљен вектор спољне политике САД, амерички председник поручио је НАТО савезницима у источној Европи да су САД спремне да их бране: „Пољска никада неће бити сама. Не само Пољска, већ и Летонија, Литванија, Румуније. То нису само речи, већ нераскидиво обећање које гарантују најснажнија алијанса у свету и оружане снаге САД, најснажнија војска у историји“[17]нагласио је Барак Обама. Бела Кућа је, некако истовремено, саопштила да ће Вашингтон упутити Украјини додатних пет милиона долара „несмртоносне“ војне помоћи: панцире и визире за ноћно осматрање.[18]

Пример 2: тридесетог маја у Београду потписан је план билатералне војне сарадње између министарстава одбране Србије и Пољске. Основ сарадње биће: војнообразовна сарадња, ваздухопловна медицина, војни архив и верска служба. Том приликом Министарство одбране Србије изразило је очекивања помоћи од Пољске у „преношењу искуства у вези са безбедносним и одбрамбеним аспектима прикључења Европској унији, а заинтересовано је и за размену искуства у обуци и учешћу у мултинационалним операцијама“.[19] Представници Војске Србије учествоваће у својству посматрача на вежби „Анаконда 2014“.

Коментар остављамо вама који сте одабрали баш ово место за другчији поглед на свет око нас и у нама...

 



[1]
 „Закон о спречавању даље руске агресије према Украјини и другим сувереним европским и евроазијским земљама, и у друге сврхе“ -„A BILL To prevent further Russian aggression toward Ukraine and other sovereign states in Europe and Eurasia, and for other purposes“: http://beta.congress.gov/113/bills/s2277/BILLS-113s2277is.pdf

[2] Исто, страна 5, TITLE I—REINVIGORATING THENATO ALLIANCE

[3] Исто, страна 5 „SEC. 101. STRENGTHENING UNITED STATES ASSISTANCEAND FORCE POSTURE IN EUROPE AND EURоASIA“

[4] End-states,војни израз који дефинише сет услова за остваривање командних циљева-деф. преузета из војног речника :http://www.militaryfactory.com/dictionary/military-terms-defined.asp?term_id=1895

[5] Исто, страна 8, SEC. 102. UNITED STATES EFFORTS TO STRENGTHEN THENATO ALLIANCE.

[6] Исто, страна 9,  SEC. 103. EXPANDED SUPPORT FOR POLAND AND THE BAL20

TIC STATES.

[7] Исто, страна 11, SEC. 104. ACCELERATING IMPLEMENTATION OF EUROPEANAND NATO MISSILE DEFENSE EFFORTS.

[8] Исто, страна 13 SEC. 105. STRENGTHENED UNITED STATES-GERMAN COOPERATION ON GLOBAL AND EUROPEAN SECURITY ISSUES.

[9] Исто, страна 14, TITLE II—DETERRING FURTHERRUSSIAN AGGRESSION IN EUROPE

[10] http://srb.fondsk.ru/news/2014/05/30/zastrashuiuhi-predlog-republikanaca.-s.-2277-naiava-evro-maidana-u-moskvi-1.html

[11] Исто страна 34, SEC. 205. DIPLOMATIC MEASURES WITH RESPECT TO THERUSSIAN FEDERATION.

[12] Исто страна, 44,TITLE III—HARDENING UKRAINEAND OTHER EUROPEAN ANDEURASIAN STATES AGAINSTRUSSIAN AGGRESSION

[13] Исто, страна 49, SEC. 304. EXPANDED SECURITY FORCE TRAINING, ASSISTANCE AND DEFENSE COOPERATION WITHKEY NON-NATO STATES.

[14] Исто, страна 51 , EXPEDITING NATURAL GAS EXPORTS

[15] Исто страна 52, EUROPEAN AND EURASIAN ENERGY INDEPENDENCE.

[16] http://www.glasamerike.net/content/obama-europe/1929269.html

[17] исто

[18] исто

[19] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=05&dd=30&nav_category=12&nav_id=854917

 

Фонд стратешке културе / Марина Рагуш