FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Научни скуп из области друштвених наука који заједнички организују универзитет и државна власт може својим садржајем да представља итекако репрезентативни показатељ тренутног стања и тренда развитка у политици и образовању једне земље. Такав карактер имала је међународна научна конференција коју су поводом стопедестгодишњице чувене реформе локалне самоуправе цара Александра II  заједнички организовали Савет Федерације (горњи дом руског парламента) и Московски државни универзитет „Ломоносов”.1)Тема конференције била је одређена с једне стране, јубилејом, увођењем земства као аутентичног руског модела локалне самоуправа, а с друге стране, актуелним проблемима и изазовима у функционисању локалне самоуправе у Руској Федерацији на основу федералног закона бр. 131. „О заједничким принципима организације локалне самоуправе у РФ”.

 

Конференција је била организована 21. и 22. априла 2014. у просторијама новоподигнтог велелепног савременог здања при Универзитету „Ломоносов”, у коме је, поред осталог, смештен Факултет политикологије као најнепосреднији организатор овог научног скупа. Конференцију су отворили председник Савета Федерације, Валентина Ивановна Матвијенко и ректор Универзтета „Ломоносов”, академик Виктор Антонович Садовничиј. Њихов званични ранг, као и службени положај првих учесника у расправи, међу којима су били заменик председника Владе Русије, О. Ј. Голодец, опуномоћени представник Председника Русије у Приволошком федералном округу, М. В. Бабич, министар здравља, В. И. Скворцова и заменик министра регионалног развоја, С. М. Назаров, јасно показују колики значај за савремену Русији има како тема локалне самоуправе, тако и искуство државноправног развитка Руске Царевине. У раду конференције, пленарном и по секцијама, учествовало је више десетина учесника из редова чланова Савета Федерације, министарстава, универзитетских наставника, сарадник научних института, запослених у органима локалних самоуправа широм Русије, као и угледних активиста друштвених организација. Поред учесника из Русије, на скуп су били позвани и угледни професори из Јапана, Индије и из бројних бивиших совјетских република. Атмосферу скупа посебно је обележило присуство званичних представника нових субјеката Руске Федерације, Крима и Севастопоља, који су, као и професори Универзитета у Севастопољу, у свакој прилици бурно поздрављани од присутних. И на овој научној конференцији је још једном потврђено да Србија и српски народ уживају посебну наклоност у Русији, јер је потписник ових редова био почаствован да учествује у председништву пленарног заседања скупа, потписан не само као универзитетски наставник, већ и у својству члана Правно-политичког савета Скупштине АП КиМ.

Место и улога локалне самопураве у будућем развитку руске државе стратешки је опредељена, били су сагласни учесници конференције, у прошлогодишњем децембарском иступању председника Русије, В. В. Путина. Циљ реформе треба буде проналажење организационо-правних модела који ће омогућити што шири ангажман грађана у локалним пословима. Ово би последично довело до активирања неискоришћених кадровских потенцијала руског друштва.

Из угла једног српског универзитетског радника било је право задовољство слушати реферате руских званичника у којима се на реалистичан начин представљало функционисање локалне самоуправе у Руској Федерацији. Између осталог истакнуто је, како је закључено и у Завршној Резолуцији конференције, да постојећи принципи територијалне организације локалне самоуправе, утврђени федералним законом бр. 131, не омогућују да се у пуној мери обезбеди уравнотежен и социјално-економски одржив систем локалне самоуправе на целој територији Руске Федерације и у свим њеним субјектима. С тога су учесници конференције предложили федералном парламенту и Влади Русије да се најпре сачини један попис истих или сличних овлашћења локалних самоуправа утврђених на различтим нивоима власти.

При том основни принцип код додељивања одређених надлежности локалним самоуправама мора да буде реална могућност њиховог финансирања од стране самих локалних самоуправа, а не демагошко залагање за децентрализацију по сваку цену у име наводне демократизације политичког живота. У читавом низу реферата истакнуто је да реформу система локалне самоуправе треба да прати и одговарајућа реформа пореског система. Тако је, примера ради, комодератор секције у чијем је раду учествовао потписник ових редова, вицепредседник Фонда „Св. Андреј Првозвани”, Залина Григоревна Медојева, предложила да приходи од опорезивања малих и средњих предузећа остану локалним самоуправама. Разлог је што су ова предузећа по својој природи, упошљавајући углавном чланове уже и шире породице, више социјални, него комерцијални субјекти. Ово је лекција која је непозната неолибералним креаторима Србијине економске политике, који мала и средња предузећа представљају као погонске машине Србијиног привредног развоја.

Преношење појединих надлежности са државног нивоа на ниво локалне самоуправа које превазилази финансијске могућности јединица локалне самоуправе доводи, с једне стране, до колапса у појединим јавним делатностима (здравство, образовање), што потврђује искуство допутиновске Русије, а с друге стране до нарушавања начела правне једнакости, јер сви грађани не остварују на подједнако квалитетан начин уставом загарантована лична права. На правнички бриљантан начин поједини учесници истицали су да је посебно опасна пракса да се нека питања из области нпр. образовања, за које су надлежне локалне самоуправе, регулишу различито, појединачним актима школа, што нарушава јединство правног система и једнакост грађана пред законом. Проблем итекако присутан у Србији, у којој образовни систем личи на пијачни хаос, којим господаре цензори европског псеудоморала, али где се слични проблеми свесно генеришу у име европодобних реформи образовног система.

По мишљењу учесника конференције требало би да се после свеобухватне анализе, кроз измене руског федералног закона из надлежности локалних самоуправа изузму она овлашћења која нису својствена природи комуналних послова. Полазећи од тога, учесници овог научног скупа предложили су у завршном акту да се реализује мониторинг примене федералног законодавства у области локалне самоуправе, заједно са анализом социјално-економске ситуације у субјектима Руске Федерације и у јединицама локалне самоуправе. На основу тако добијених резултата требало би кроз заједнички рад представника политике, науке и друштвених организација израдити промене 131. федералног закона о основним принципима локалне самоуправе у РФ. Тако су ефективност, финансијска одрживост и уједначеност овлашћења локалних самоуправа уврштени у водеће принципе на којима треба да почива локална самоуправа у руској држави.

На конференцији је истакнуто да реформа руског система локалне самоуправе мора да узме у обзир не само руске финансијске прилике, већ и њене културолошке и историјске специфичности. Зато је истраживање искуства увођења установа земске самоуправе у царској Русији представљено као један од најбитнијих задатака у процесу реформе локалне самоуправе. О позитивном искуству земске реформе цара Александра II, која је изведена поступно током више од педесет година, сходно ондашњим руским економским, кадровским и културолошким приликама, врло подробно су говорили председник Савета Федерације В. И. Матвијенко, минстар здравља В. И. Скворцова, а посебно декан Факултета политикологије Универзитета „Ломоносов”, А. Ј. Шутов. Посебно се истицало да је посредством принципа колико права толико и обавеза, кроз форму цензитарног бирачког права, земска реформа успоставила финансијски одржив систем локалне здравствене заштите и просвете. О успешности земске реформе говори и чињеница да је земски систем заштите народног здравља, како је истакао академик С. И. Колесников, тридесетих година био преузет од стране совјетских власти.

Као што реформа локалне самоуправе цара Александра IIније робовала европским либералним догмама, тако и савремена реформа руског система локалне самоуправе, истицали су многи учесници скупа, треба искључиво да одговара руским приликама и традиционалним вредностима руског друштва. Следствено, на секцији потписника ових редова, М. Г. Абрамова са Универзитета „Ломоносов”, говорила је о проблемима примене европске Повеље о локалној самоуправи, коју је деведесетих година прошлог века Русија ратификовала без икаквих резерви с обзиром на домаће специфичности. На истој секцији у врло запаженом реферату, професор Историјског факултета Универзитета „Ломоносов”, В. Е. Багдарсарјан, кроз упоредну историјску анализу представио је различиту економску, социјалну и културолошку природу општина као основних традиционалних јединица самоуправе код народа евроазијске цивилизацијске матрице и комуна код народа западне, атлантистичке цивилизације.

Не само садржај реферата, већ начин на који је ова велика научно-практична конференција организована, сасвим присан и отворен начин комуникације између посланика, министара, представника науке и локалних самоуправа, бројно присуство студената, показују да у Русији већ постоји истинска, отворена и равноправна комуникација између државе и друштва, што је основно мерило демократичности једне политичке заједнице. Ни на једном скупу у Србији не може да се примети тако висок ниво уважавања научника од стране политичара какав је аутор овог текста видео у Русији. Чини се да је овако близак однос између представника власти и друштва у путиновској Русији омогућен високим степеном сагласности када су у питању интереси, вредности и правци развоја руске државе. Док је Србијиним властодржцима и њиховима квазинаучним саветницима интерес западних налогодаваца основни критеријум у спровођењу реформи, дотле су руски политичари и научници искључиво вођени курсом интереса Русије. Зато еврунијатски модел локалне самоуправе у Србији представља „све”, а у Русији „ништа”. Следствено, у Србији под цезаристичком Вучићевом владавином неће ни бити праве јавне расправе о реформи локалне самоуправе каква се одвија у путиновској Русији. Насупрот томе, плаћеница белосветске плутократије, министар државне управе и локалне самоуправе К. Удовички преписаће модел по принципу - што мање одговара Србијиним приликама, то бољи за њено потпуно уништење. Уосталом као што је и нестручност у окупираној Србији најбоља препорука за министарско место, па К. Удовички и не зна који јој је ресор припао, јер говори „о предузетничком духу” у државној управи.2)

1)  http://polit.msu.ru/department/news/476/

2) http://www.nspm.rs/hronika/kori-udovicki-vucicev-ekspoze-me-ostavio-jako-zamisljenom-nisam-lagodno-spavala.html

 

Фонд стратешке културе / Зоран Чворовић