FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Гај Делони

Химна НАТО не изводи се нарочито често у Србији. Но, Србија је по први пут домаћин велике вежбе коју предводи НАТО, тако да је ова слабо слушана музика трештала ове недеље у Младеновцу, који је на око сат вожње од Београда.

Срби нису заборавили деловање НАТО 1999. године када је савезничка авијација бомбардовала земљу током 78 дана у настојању да присили југословенског председника Слободана Милошевића да повуче трупе са Косова и дозволи долазак међународних мировних снага. Друге бивше југословенске земље могу да се придруже НАТО, али јавно мњење у Србији се томе оштро противи.

Док се изводи химна, српски председник Александар Вучић и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг стоје усправно, готово позорно, заједно са представницима тридесетак држава. Иза њих, на једном амблему су сједињени српска застава са стегом НАТО због вежби у које је укључен главни НАТО цивилни систем за одговор на ванредне ситуације.

Младеновачка сцена може да изненади оне који Београд сагледавају као посвећеног савезника Москве.

У ствари, Србија већ дуго води политику војне неутралности и њене војне јединице редовно учествују на вежбама које организују и Русија и НАТО.

Обе стране се упињу да укажу како ово нису војне вежбе али је председник Вучић рекао за Би-Би-Си како он осећа да је време да Србија преиспита своја негативна осећања о НАТО.

„Мислим да су посреди емотивни проблеми – пре свега због 1999. и косовског питања. То је нешто на чему морамо да радимо – и то је оно што ћемо радити у будућности. Мислим да ћемо после неког времена морати да поставимо ствари на рационалније основе. И то ће се десити.“

 

Након што су обишли учеснике и њихове активности, господа Вучић и Столтенберг упутили су се за Београд да се обрате безбедносном форуму. Осећао се дашак офанзиве шармом. Али, господин Столтенберг је изјавио како нема сумње да је реч о тешкој трговини.

„Србија је неутрална држава; она ради са НАТО и изводи многе вежбе и пројекте са нама“, рекао је. „Али она такође сарађује са Русијом. И ми поштујемо то као одлуку суверене нације.“

НАТО је изводио једанаестонедељну кампању бомбардовања 1999. и овај београдски мост био је једна од мета 

И поред тога, Западни Балкан изазива НАТО-у много забринутости.

Почев од тврдњи о руском мешању у Црној Гори и Македонији до избора српског сепаратисте за члана босанског председништва и предлога за територијалну размену између Косова и Србије, постоје нередовне и, према речима господина Столтенберга, непожељне прилике широм региона.

„Партнерство са Србијом постаје све важније. Чињеница јесте да постоји тенденција повратка према веома снажној националистичкој реторици из прошлости. И ми морамо то да избегнемо.“

Али, друго је питање да ли су Србијанци спремни да прихвате ближе везе са НАТО.

„Сви можемо много да добијемо“

Шетња Београдом потврђује да Алијанса и даље изазива мучнину многим људима.

Мурали са порукама против НАТО подсећају на кампању бомбардовања коју је НАТО извео 1999. године и која је успела да присили тадашњег председника Слободана Милошевића да повуче трупе са Косова – али је оставила разорене државне зграде и трајну омразу у Београду.

Миша Ђурковић, директор београдског Института за европске студије, рекао је како је тешко приметити да се расположење мења.

„Након 2000. године НАТО државе су наставиле да, уопште узев, воде овдашњу регионалну политику засновану на двоструким стандардима“, рекао је. „Људи су дошли до потпуно логичног закључка да НАТО не ради много ствари које могу да побољшају перцепцију Запада.“

Но, други су уверени да је, како се буду наставили преговори о чланству у ЕУ, неизбежно да се Србија усмери даље према Западу. Јелена Милић из београдског Центра за евроатлантске студије једна је од њих.

„Сви можемо да добијемо много. Земља се креће ближе према политичком Западу – сада је она војно неутрална – али уз процес европских интеграција које могу да доведу до демократског надзора над војском. Али, што је најважније, пресећи ће се кључни пут руског утицаја у региону“.

Наравно, вежба за реаговање на непогоде може да се разуме дословно, уместо као знак промене привржености.

Но, како се ближи двадесетогодишњица НАТО бомбардовања, изгледа да се у ваздуху осећа, пре но мирис оптужби – дашак измирења.

BBC Srbija

---------------------

Напомена: видео прилог-  С.А.