FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed


Градоначелник Грачанице Срђан Поповић, иницијатор “мини-разграничења“* са Kосовом Пољем, гостујући на Пинку говорио је о томе “где Срба нема на Kосмету“.

„Нема. На жалост, нема. У Приштини је живело неких 40.000 Срба, исто смо имали у Пећи и Ђаковици. Међутим, сад тамо Срби више не живе. И морамо рационално да размишљамо у садашњем времену, морамо да помажемо наш народ тамо где је и остао да живи и као што је сам Председник рекао да ћемо више улагати у сваку српску општину, у сваку породицу, у сваког Србина. Јер, на крају свега, онолико колико буде било Срба на КиМ-у, толико ће Косово бити српско“ – у јутарњем програму телевизије Пинк обавестио је јавност градоначелник Грачанице, Срђан Поповић.

Срба, међутим, има и у Приштини и Пећи и Ђаковици, потврдили су саговорници портала КоССев.

Око хиљаду Срба у пећкој општини

„Подсетићу власт да у Пећи Срби живе у неколико повратничких села и у Гораждевцу. Ова села су саставни део града. Према истраживањима, за потребе пројекта Интегре, односно укључивања Гораждевца у комунални систем Пећи, овде има 208 домаћинстава, или 776 становника, лично сам бројао. Према овим најновијим подацима у Пећи, укључујући српска села која су саставни део Пећи, живи око хиљаду Срба,“ каже у изјави за Kos-sev уредник Радија Гораждевац и Гораждевчанин, Дарко Димитријевић.

„У самом граду Пећи живи њих осморо. У самом центру града је и свештеник са супругом и сином,“ набраја даље Димитријевић.

Јуче је у Пећи обележена и градска слава – усековање главе Светог Јована Претече. Управо је екипа Радија Гораждевац пратила прославу.

„На прославу у истоименој цркви на жалост није дошао нико од представника режима из Београда, да поразговара са тим људима, да види како живе, који су им проблеми. Ипак, окупило се око стотинак оних који живе у Пећи, или околини, као и расељени. У Пећи би било још више Срба да се они који су на власти баве, на пример, проблемом личних докумената, које Срби не могу да добију, а због којих многи не могу да поврате узурпирану земљу, нити могу да се врате у своје куће и станове. Ја сам као новинар имао прилике да сретнем много таквих људи и да разговарам са њима,“ закључио је овај Гораждевчанин.

А колико је Срба у Приштини? „Ми смо статистичка грешка“

Осим што, према Поповићевим подацима, нема Срба у Пећи, њих нема ни у Приштини.

Оне којих нема, прошле године је обишла новинарка и уредница портала Грачаница онлине, Анђелка Ћуп, снимајући документарац „Живот на мањински начин“.

„Захтева за повратак Срба у Приштину, у којој их је некада живело више од 40.000 – нема. Њих тридесеторо, којих је остало, не желе пред камере, јер су, кажу, разочарани у све, па и у новинаре. Зашто нас снимате? Нас овде нема, тако јављају медији. Ми смо статистичка грешка – то је одговор на нашу молбу да стану пред камеру и кажу шта их мучи. Они се редовно окупљају у импровизованој амбуланти само у јутарњим часовима. Да их снимамо, нису дозволили,“ део је из овог документарца.

Према подацима из истог документарца, до којих је дошла ауторка, 2017. године у селима општине Приштина – Сливову живело је 50 Срба, у Горњој Брњици 35, Лебану више од 10, у Девет Југовића 9 Срба.

Новинарка Анђелка Ћуп и данас је у разговору за КоССев потврдила да Срби и даље живе у граду Приштина.

„Апсолутно су ту и даље. Љути, јер и новинари и званичници кажу да их нема. Често сам у приштинској цркви Светог Николе, срећемо се. Подсетила бих да у Приштини живе и две свештеничке породице, једна и са децом,“ казала је Ћуп у изјави за КоССев, додајући да се у број Срба који живе у самој Приштини не убрајају и они који живе у граду услед посла у институцијама и међународним организацијама.

Према подацима са званичне Интернет странице општине Приштина, односно Интернет странице „Опен дата“, а према попису из 2011. године у општини Приштина живи 430 Срба, односно 204 у урбаним срединама и 226 у руралним

Да је око тридесетак Срба у Приштини потврдио је и рођени Приштинац и цивилни активиста,Ненад Максимовић. Појашњава да то не подразумева број Срба који живе у селу Доња Брњица које је део општине Приштина.

„Прихватање фактичког стања етничког чишћења је опасно, као и одустајања од идеје повратка Срба и повратка узурпиране имовине. Таква ‘реалполитика’ је еуфемистичка капитулација пред силом и неправдом. Председник Србије је председник свих грађана, а не само Срба, тако би требао да делује у јавности,“ оценио је Максимовић у изјави за КоССев.

„Оваква политика партократије, уцена, притисака и обесмишљавања плурализма међу косовским Србима управо погодује одсељавању. Једноумље је дефинитивно постало безумље. По последњим подацима 80% косовских Срба не види своју будућност на Косову наредних 5 година. То је резултат, не само ненормалних животних околности и сталних притисака од стране Албанаца, већ и губитак вере да ће једног дана бити боље и да ће живети у својој држави,“ закључио је он.

„У Ђаковици већ годинама живе четири старице, храбре Српкиње (игуманија Теоктиста Кастратовић, монахиња Јоаникија Спаић, Василјка Перић и Нада Исаиловић) о којима брине наш Владика Теодосије и монаси манастира Дечани,“ појаснио је тада игуман манастира Високи Дечани, отац Сава Јањић.

Поповићева тврдња да Срба нема у Приштини, Пећи и Ђаковици, уследила је после тврдње српског председника, Александра Вучића, да Срба нема у Косову Пољу, Бресју, Чаглавици, те да нико не жели да живи у Ђаковици, а што су сами становници ових места демантовали.

Ипак, „као што је сам Председник рекао“, улагаће се „више“ у „сваку српску општину, у сваку породицу, у сваког Србина“.

Kos-sev 

--------------------------------

"Мини-разграничење" градоначелника Грачанице Срђана Поповића

 

 

Одборници СО Грачаница изгласали су предлог одлуке о међусобном уређењу катастарских линија између општина Грачаница и Kосово Поље.

Овим предлогом предвиђено је да се део територије општине Грачаница, око 15 хектара, који се налази у катастарским зонама Преоце и Угљаре, преда општини Kосово Поље. Kоначну реч о овој одлуци ће у наредних месец дана дати Kосовска катастарска агенција.

С обзиром на то да предлагач ове одлуке, градоначелник Грачанице Срђан Поповић, није присуствовао седници, одборници су образложење добили од директора Одељења за катастар Небојше Судимца.

Судимац објашњава да је општина Грачаница састављена из три катастарске зоне, односно делова територија општина Приштина, Kосово Поље и Липљан.

“Реконструкција катастра је значила да се све те парцеле пребаце у катастарску зону Грачаница, односно Преоце или Угљаре. Међутим, она је била непотпуна, па су парцеле које нису пребачене остале под општинама Kосово Поље, а неке и у општини Липљан. Тако да смо дошли до апсурда где имате једну хомогену целину која, на основу тренутног стања, припада Липљану, Kосову Пољу... У њима су лица која нису становници општине Грачаница већ су становници општине Kосово Поље. Имамо ситуацију да техничко-санитарну сагласност за неки бизнис даје Општина Грачаница, а да се парцела налази у Kосову Пољу. Имамо низ нелогичности које су становништву тих делова отежавале административне послове”, каже.

Уколико спорни делови територије буду додељени Kосову Пољу, општина Грачаница ће изгубити око 25.000 евра новца пореских обвезника на годишњем нивоу и још по 70 евра које квартално исплаћује 17 регистрованих привредника који имају приватни бизнис.

“То није велики губитак за општину. Фокус је у ствари на добитку грађана, а не на губитку општине”, каже Судимац.

Додатна објашњења затражила је одборница Самосталне либералне странке у СО Грачаница Милена Здравковић.

“Ни ми, као појединци који смо део ове структуре, а ни људи који живе у овој општини и који имају пуно право да знају много више о овом питању, нисмо довољно обавештени. На сајту Општине имамо свакодневна обавештења о свему, имали смо јавне дебате за формирање буџета, то јесте битно питање, али сматрам да је ово много битније. Треба да се организују јавне дебате и на ову тему јер треба да се види пројекција овог проблема и овог питања за 5 или 10 година и шта нас може снаћи уколико Kатастарска агенција одобри ово”, навела је.

Иако је само дан раније председник Прогресивно-демократске странке Ненад Рашић критиковао овај предлог наводећи да је у питању “пљачка и апсурд”, одборник из његове партије Видак Ристовић је подржао ову одлуку.

Ристовић је свој глас “за” објаснио тврдњом да ће се, уколико насеље Маригона које се налази на спорној територији, а које насељавају Албанци, остане у оквиру општине Грачаница, променити демографска структура општине која је већински српска.

“Ми имамо ситуацију да смо оболели од једне тешке болести, нека ми не замере колеге здравствени радници. Суштина је ићи на операцију и одстранити тај тумор или чекати да те он сахрани”, рекао је Ристовић.

За усвајање ове одлуке гласало је 14 посланика, против су била три, међу њима одборници СЛС-а и један одборница ПДС-а.

Иначе, за овај предлог председник ПДС-а Ненад Рашић каже да је “преседан и покушај пљачке“. Он је за РТВ Kим рекао да је то противзаконито и поручио одборницима да добро размисле пре него што гласају.

"Нема ту никаквих међусобних корекција. Општина Грачаница даје на трајно коришћење своје власништво од 795 хектара земљишта које се односи на део Маригоне, али не само Маригоне него и земљишта поред ње, у површини која је можда двоструко већа од саме Маригоне. Мислим да давање своје територије ниједан градоначелник никада није учинио ни у једној од општина”, казао је Рашић за РТВ Kим.

Рашић упозорава надлежне у општини Грачаница, а посебно предлагача Срђана Поповића, да је то противзаконита одлука.

Kако је рекао, уколико дође до “корекције општинских граница” и насеље Маргиона припадне општини Kосово Поље, становници појединих села општине Грачаница, попут Лепине, Угљара и Преоца, мораће да пролазе кроз другу општину да би дошли до својих кућа, што је, како каже Рашић, још један апсурд.

Kако за Б92 кажу добри познаваоци стања на терену, читаво насеље са око 600 објеката, што је близу милион квадратних метара, биће поклоњено општини Kосово Поље под образложењем да они не плаћају порез општини Грачаница већ општини Kосово Поље, што никако не може да буде тачно.

"Уз то, хоће да дају и добар део територије где ће највероватније нићи дупло веће насеље. Тих 600 објеката, што је око 2.000 људи, никако не утиче на етничку структуру, јер имамо око 25.000 Срба у општини. Међутим, опасно је ако сад то и добар део земље дају општини Kосово Поље па се ту сагради још 5.000 објеката и за пет-шест година дође неки градоначелник који ће поново да уради разграничење и врати ту територију општини Грачанице па да Срби у њој постану мањина.”

Kако додају, суштина је што у том насељу планирају градњу нових објеката а дозволу за градњу треба да им изда општина Грачаница. Међутим, један од бивших градонацелника је између осталог и због тога изгубио власт што је дао Албанцима дозволе за изградњу ових 600 објеката. Уз то, општина Грачаница недавно је донела одлуку о забрани претварања пољопривредног земљишта у грађевинско и тиме "везала себи руке", па су излаз нашли у овом "разграничењу" - да дају општини Kосово Поље земљиште и она буде надлежна за издавање дозвола.

B92