FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер рекао је приликом представљања нацрта извештаја о Србији да је наша земља предузела важне кораке у правцу усклађивања са европским стандардима. Али je истакао да Београд не сме више да одлаже усклађивање спољне политике са спољном политиком Европске уније.

На питање да ли ову изјаву Мекалистера треба тумачити као нови притисак на Србију када је реч о њеним односима са Руском Федерацијом, Милан Крстић са Факултета политичких наука у Београду за Спутњик каже да ово јесте значајна порука, али да је још далеко од ултиматума.

Неспорно је да Србија, подсећа наш саговорник, у оквиру поглавља 31 има обавезу да своју спољну и безбедносну политику усклади са политиком ЕУ, уколико жели да буде примљена у чланство.

„Део те политике јесу и декларације које се односе на разне треће актере, између осталих и Руску Федерацију, и Србија би, између осталог, требало да се усагласи и усвоји све декларације како би затворила то преговарачко поглавље. У том смислу Србија је 2012. године имала 98 посто усклађености са ЕУ, али је након тога, нарочито 2014, кренуо пад јер наступа украјинска криза. Дакле, Србија је тада, да би се ускладила у потпуности са ЕУ, заправо требало да уведе санкције Руској Федерацији. Мада се не своди све само на Русију, постоје и неки други актери који су Србији такође важни због непризнавања Косова, због чега се наша земља не усклађује са ЕУ и неким њеним актима који су против њих уперени, као што су Кина или Белорусија“, објашњава Крстић.

Он додаје да поглавље 31 још није отворено јер још увек није усвојен чак ни извештај о скринингу, што је најранија фаза, и сама та чињеница је својеврсна порука да је стање у том поглављу, по мишљењу ЕУ, недовољно добро да би се уопште започели преговори.

„Међутим, ту поруку не треба схватати ултимативно јер је поглавље 31 и даље мање битно од других ствари на којима ЕУ инсистира. Ја мислим да, докле год Србија у оквиру поглавља 35 ради оно што ЕУ жели, а то је да наставља дијалог са Приштином, Србији ће се толерисати поглавље 31, односно неусклађивање са, између осталог, санкцијама Русији и неким другим спољнополитичким ставовима Уније“, напомиње Крстић.

Он примећује да, иако у овом тренутку то није горуће питање, оно ће пре или касније доћи на ред.

„Међутим, с обзиром на то да и у оквиру ЕУ постоје дилеме како даље поступати према Русији, мислим да је за Србију најпаметније да чека и да се нада да ће доћи до неких промена унутар саме Уније, односно да ће те санкције бити релаксиране, да ће се рецимо споразум Минск 2 имплементирати у Украјини и да ће то отворити врата за укидање санкција или бар њихово свођење на неку декларативну форму, те да ће Србија онда имати много лакшу позицију“, указује Крстић.

Ипак, напомиње, то у крајњој линији зависи од односа Европске уније и Руске Федерације, а све и да наша земља најбрже могуће усвоји санкције Русији, она свакако не би сада постала чланица ЕУ зато што у овом тренутку не испуњава ни друге услове за чланство, односно оно што и јесте суштина евроинтеграција — да се држава реформише у погледу система.

„Улазак Србије у ЕУ је на дугом штапу, јер се у стратегији за проширење ЕУ као најранији датум помиње 2025. година, а реално је да ће то бити још касније. У том периоду од неких, да кажемо, десетак година, свашта може да се промени и зато Србија не треба да жури са таквом одлуком, већ да се нада бољим околностима и да се труди да је усклађивање са политиком ЕУ што мање кошта. Ако би наша земља у овом тренутку усвојила санкције Руској Федерацији, доживела би само реталијацију са руске стране, а не би због тога као награду добила никакав бржи пут ка ЕУ, јер су у овом тренутку политички приоритет Уније односи са Приштином“, каже Крстић.

Подсетимо, посланици Европског парламента до 30. августа могу да поносе амандмане на нацрт извештаја о Србији, а овај документ требало би да буде усвојен на Спољнополитичком одбору у октобру, док би ЕП у новембру требало да гласа и усвоји га.

Аутор: Сандра Черин

****************

Против Србије се већ дуже време води психолошки пропагандни рат у вези са косовским преговорима, а крајњи циљ притисака којима смо изложени је увлачење наше земље у НАТО, сматра Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду.

Пред нову рунду дијалога с Приштином, заказану за недељу, Пророковић подсећа да су Србији много пута упућиване различите претње, а већина њих није остварена. Зато, уверен је, иако преговарачи ЕУ и САД терају воду на свој точак и покушавају да изврше притисак на нас, не треба сваки тај притисак узимати озбиљно, нити му подлегати, већ само треба бранити свој став.

Што се НАТО-а тиче, Пророковић нема никакве дилеме да се све што се радило са Црном Гором, па чак и Албанијом и Македонијом, тиче уобручавања Србије и вршења константног притиска како бисмо остали без решења и како не бисмо могли да сачувамо позицију војно неутралне земље. „Тај процес ће се наставити, што директним понудама да Србија уђе у НАТО, што кроз покушаје наметања решења на Косову. Цела поставка Американаца да Србија не треба да призна Косово али да дозволи да тзв. Република Косово постане чланица УН јесте у функцији увлачења Србије у НАТО“, упозорава наш саговорник у емисији „Свет са Спутњиком“.

Како објашњава, будући да тзв. Република Косово не може постати чланица НАТО-а ако није примљена у УН, јер и унутар Алијансе постоји отпор томе, посебно с обзиром на тврд став Шпаније, пречица и једини логични пут је преко чланства Приштине у УН.

„Међутим, поставља се питање: ако Косово данас уђе у УН, сутра аплицира у НАТО, шта ћемо ми да радимо прекосутра. Нама Албанци могу да инструментализују и у политичком и у сваком другом смислу питање њихове мањине у Бујановцу и Прешеву, могу да врше репресију над Србима сада као чланица НАТО-а. Како да Србија у таквим околностима реагује, како да очувамо своју осакаћену територијалну целовитост у Бујановцу и Прешеву, како да заштитимо елементарну безбедност Срба на КиМ? Тада другог избора нећемо имати него и да се сами придружимо НАТО-у“, каже Пророковић.

Дакле, сумира он, Американци постепено праве НАТО обруч око нас, са друге стране, инструментализоваће косовско питање како би Србију увукли у НАТО, а са треће, имаћемо овде још доста пропагандних активности којима ће покушати да убеде Србе да је НАТО у функцији нашег економског благостања и свега осталог.

У прилог тези о све важнијој улози НАТО-а у решавању косовског питања говори и изјава Хашима Тачија да ће се преговарати у недељу и о питању границе и да у томе очекује помоћ експерата, укључујући и НАТО. Александар Раковић са Института за савремену историју подсећа да је НАТО на страни Албанаца од 1997. године, те тако Тачи није рекао ништа ново.

„Он више хоће да прети у моменту превирања у Македонији. Јер кад се помене НАТО у Србији и питање граница одмах је асоцијација да долази нека невоља“, оцењује Раковић.

Није случајно, додаје он, баш у овом тренутку отворено и питање Санџака, будући да је заменик председника на Космету владајуће ДПК Реџеп Хоти рекао да подела није на реду, а ако буде Приштина ће узети Санџак.

Санџак, односно Рашка област су, образлаже Раковић у пројекцији за стварање „Велике Албаније“. „То је био део мале Албаније, који је остао у Недићевој Србији, али су посланици из мале Албаније били посланици у Тирани, а Нови Пазар је био претворен у албанизовану варош на челу са Аћифом Бљутом (Аћиф ефендијом), који је данас култна личност у Новом Пазару. Чим се они групишу око култне личности која је гајила великоалбанске претензије, они се групишу око тих циљева“, сматра историчар.

Како каже, Бошњаци из Новог Пазара етнички су везани за Албанце јер вуку албанско порекло, а постоји и беса из 1888, коју су дали једни другима да неће дозволити да Васојевићи икад освоје делове старе Србије који су остали на територији Црне Горе, Плав, Гусиње, Рожаје.

„Та беса и даље важи — да се неће дозволити Србима да то буде њихова територија. С тим у вези важан је и Нови Пазар, Тутин па чак и Сјеница. Дакле, то је простор на који они имају претензије али до тог простора не могу да досегну без потпуног пораза српског покрета на северном Косову“, констатује Раковић уз упозорење да је у току реалбанизација територије око Новог Пазара, Сјенице, па чак и дела Пријепоља.

По мишљењу Пророковића, Хотијеву изјаву треба схватити као ширење маневарског простора како би се ставила ад акта свака идеја о подели Косова: дакле, враћамо се на амерички предлог који је усвојила и Квинта: добићете ЗСО, а заузврат ће осигурати столицу тзв. републици Косово у УН.

Проблем, сматра Пророковић, није у Албанцима, него у српској страни: ми смо брзо и експресно испоручили све што се тиче бриселског споразума, а заузврат нисмо добили ништа и сад смо се нашли пред зидом.

„Тек кад нешто добијеш заузврат, можеш да даш. Нема експресног извршавања својих обавеза док то не уради и друга страна. Ми смо ушли грлом у јагоде у преговарачки процес и сад смо се нашли ту где јесмо“, констатује он.

Ипак, наши саговорници оцењују као охрабрујућу чињеницу да је Либерија повукла признање Косова.

„Либерија није велика по значају, али је врло важно да постоји једна земља мање која признаје Косово. Али биће најинтересантније да видимо да ли ће Египат повуче признање. Јер они не могу ни да га нађу, а ако се потруде и случајно нађу, па се догоди да је признање било само вербално, то ће тек бити бомба“, каже Раковић.

Пророковић додаје да је ово повлачење важно за Србију, али је важније са становишта међународног права.

„Процес успостављања дипломатских односа са Приштином је постао реверзибилан. Тај точак је почео да се окреће на другу страну, показало се да је то могуће у политичкој пракси, тако да ће то охрабрити вероватно и неке друге земље да повлаче признање“, сматра он и додаје да је за Србију то важно и са психолошког аспекта јер утиче на наше самопоуздање.

Раковић изражава уверење да у даљем току дијалога са Приштином руководство Србије неће потписати никакву независност за албанске сепаратисте, те да неће бити ни никакве поделе.

„То је и порука коју је председник Вучић примио од Светог архијерејског сабора: једноставно, треба да чекамо бољи моменат и да прогутамо решење какво је окупација као што су то Грци учинили на Кипру“, закључује Раковић на крају разговора за Спутњик.

Аутор: Тања Трикић

Спутњик

---------------------------------

Погледати још:

- TAJNI PLAN SRPSKIH STRATEGA: Etničko čišćenje Bošnjaka iz Limske doline, http://www.sandzacke.rs/featured/tajni-plan-srpskih-stratega-etnicko-ciscenje-bosnjaka-iz-limske-doline/