FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

У свом ескпозеу који је 27. априла представио у Скупштини Србије тадашњи мандатар, а садашњи премијер Александар Вучић је нагласио: “Циљ реформи које ће се спровести у првих 100 дана рада Владе биће снажна фискална консолидација, у циљу обезбеђења предуслова за одрживост јавних финансија и свеобухватна реформа пословног окружења, у циљу стварања околности за прилив инвестиција, запошљавање и привредни рад”. Он је и у каснијем периоду истицао да ће се држати рокова и планова наведених у експозеу, без обзира на велике поплаве које су нанеле огромну штету нашој земљи.

Премијер је половином јула поновио да ће до 4. августа, када је 100 дана владе, бити испуњено све што је изнео у експозеу, осим смањења плата у јавном сектору. Он је, чак, нагласио: “Од 11 ствари које сам рекао у експозеу десет смо испунили. Само једну нисмо испунили, а то је смањење плата у јавном сектору. Испуњено је 92 одсто плана, и то упркос поплавама које су нас погодиле и чије су последице разорне по економију.” (Курир, 25. 7. 2014. године) А према анализи Истиномера, од 20 конкретних планова за првих 100 дана рада Владе Србије, које је свом у експозеу поставио премијер Александар Вучић, остварено је седам.

Ево шта је премијер Вучић у експозеу навео као план за првих сто дана рада нове извршне власти:

“До краја јула биће усвојен реформски пакет закона из области економије и јавних финансија и социјалне заштите, који ће створити претпоставке за значајно унапређење конкурентности српске привреде, те за привлачење инвестиција и запошљавање.”

Реч је о следећим законима:
Закон о раду
Закон о планирању и изградњи
Закон о приватизацији
Закон о стечају
Закон о пензијском и инвалидском осигурању
Закон о страним улагањима
Закон о јавним предузећима
Закон о пореском поступку и пореској администрацији
Закон о привременом усклађивању основица за обрачун и исплату плата
Закон о регистру корисника јавних средстава и њихових запослених и ангажованих лица
Закон о државним службеницима
Закон о осигурању
Закон о хипотеци


До 100 дана рада Владе Србије усвојени су:

Закон о раду
Усвајање овог закона је привукло велику пажњу јавности. Када је Влада усвојила Нацрт измена закона о раду, премијер је оценио да је Србија тиме „суштински ушла у реформе“. Претходни покушај доношења измена овог закона, почетком ове године, које је у јавности највише заговарао тадашњи министар привреде Саша Радуловић, пропао је услед притисака синдиката и “недостатка политичке воље“, а одмах после тога расписани су парламентарни избори. Међу битним променама у односу на постојећи Закон о раду најчешће се помињу укидање плаћања отпремнине за цео стаж, као и смањење накнада за минули рад. Представници синдиката изразили су незадовољство новим законом, организовали су и протесте, али без успеха.

Закон о пензијском и инвалидском осигурању
Закон о ПИО ступио је на снагу 29. јула. Попут већине других закона донетих у новом сазиву парламента, усвојен је по хитном поступку. Као најважнија измена коју доноси нови  закон наводи се то да ће од јануара 2015. на сваких шест месеци бити повећавана старосна граница за одлазак жена у пензију, како би 2032. она била 65 година и изједначила се са условима за мушкарце.

Закон о пореском поступку и администрацији
Овај закон усвојен је почетком јула и њиме су предвиђене веће казне за неплаћање пореза као и ефикаснији рад пореске управе.  Битан ефекат овог закона требало би да буде и смањење административних трошкова због преласка на електронско плаћање пореза, као и времена које је за то потребно. Сада већ бивши министар финансија Лазар Крстић казао је да ће се редефинисањем казнене политике, која је предвиђена овим законом, створити правила и обесхрабрити предузећа да одржавају пословну ликвидност тако што не плаћају порез. Аргументи опозиције  против овог закона били су да ће он, због драстичног повећања казни, велики број привредника отерати у сиву зону.

Закон о стечају
Влада Србије је нове законе о стечају и приватизацији означила  као реформске законе који ће донети економску корист и „откочити“ приватизацију преосталих друштвених предузећа како би се тај процес завршио до децембра 2015. године. Из редова опозиције чули су се коментари да је предложени закон о стечају само закон о “правној смрти” предузећа, али в. д. министра финансија Душан  Вујовић је одговорио да то није тачно јер Влада покушава да то буде “закон о реанимацији”. Он је казао да је циљ Владе да покуша да спаси око 100.000 радних места у предузећима која ће бити предмет приватизације по новом закону.“Ми улазимо у резерват у коме постоје полумртва предузећа. Наш циљ је да покушамо да спасемо максимални број радних места, активирамо ресурсе који годинама стоје и губе вредност. Ако мислите да то овај закон не решава, молим вас да амандманима нађемо добро решење - одговорио је министар.” (Блиц, 29. 7. 2014. године)

Закон о приватизацији
Закон о приватизацији је лекс специјалис, посебан закон, који има предност у случају колизије са другим законима. Њиме је предвиђено да се приватизација оконча до краја 2016. године, “на фер и ефикасан начин”. Закон ће се односити на приватизацију још 584 државна и друштвена предузећа, са око 100.000 запослених. Имовински статус тих предузећа није решен, а од 584 предузећа 161, са око 55.000 запослених, налази се у реструктурирању. Као и Закон о стечају усвојен је 1. августа.

Медијски закони
“Ове године до лета, после пуних 11 година, усвојићемо три медијска закона о јавном информисању, електронским медијима и о јавним сервисима. При томе, хоћу да вам кажем да ће ти закони бити усклађени са оним што жели и Европска комисија, а добиће одобрење и од Венецијанског комитета.”
Јавне расправе о медијским законима (Закона о јавном информисању, Закон о електронским медијима и  Закон о јавним медијским сервисима) одржане су прошле године у неколико градова Србије. Након тога, предлози су послати у Брисел на усклађивање. Какве промене и измене чланова је претрпео Закон након тога, јавност није могла да сазна, све док закони нису послати у Скупштину на усвајање по хитном поступку. Удружења новинара послала су низ предлога амандмана, али су и оценила да нови закони регулишу питање изласка државе из власништва у медијима, односно њихове приватизације, преласка са буџетског на пројектно финансирање, транспарентност власништва, дефинисање јавног интереса у сфери јавног информисања, детаљно регулисање права и обавеза медија и медијских посленика, адекватног регулисања области електронских медија и уређења јавних сервиса.


Нису усвојени:

Закон о планирању и изградњи
Закон о страним улагањима
Закон о јавним предузећима
Закон о привременом усклађивању, основица за обрачун и исплату плата, односно зарада код корисника јавних средстава, то јест платним разредима
Закон о регистру корисника јавних средстава и њихових запослених и ангажованих лица
Закон о државним службеницима
Закон о осигурању
Закон о хипотеци.

Осим усвајања пакета реформских закона, премијер је у експозеу, за првих 100 дана, најавио и смањење плата у јавном сектору, фискалну консолидацију; погодности за запошљавање у приватном сектору;  приватизацију „Дунав осигурања“ до средине године; почетак припреме процеса приватизације “Телекома”, усвајање Закона о заштити узбуњивача током јуна месеца, параметарску реформу пензијског система, одлучну борбу против сиве економије.  Нагласио је да ће се радити на интензивирању активности на закључењу аранжмана са ММФ;  на стварању законског оквира за решење проблема предузећа у реструктурирању; консолидацији финансијског сектора под контролом државе; смањењу расхода на дневнице за службена путовања; смањењу трошкова репрезентација и путовања, као и смањењу донација за спортске клубове и подстицај за спровођење приватизације. Од ових најављених планова према анализи Истиномера остварено је погодности за запошљавање у приватном сектору и параметарска реформа пензијског система.  Неки од планова које је у експозеу изнео премијер Вучић постављени су прилично широко, попут „одлучне борбе против сиве економије“ или “интензивирања активности на закључењу аранжмана са ММФ-ом“, па није било могуће оценити их.  За одговор на питање докле се стигло у процесу остварању планова  као што су “реализовање припремних радњи” за процес реструктурирања јавних предузећа или „консолидација финансијског сектора под контролом државе” обратили смо се Генералном секретаријату Владе и кабинету премијера, али нисмо добили одговор.

Смањење плата у јавном сектору за 10 одсто
„Једноставно није нормално да просечна плата у јавном сектору буде већа од оне у приватном, а код нас је она готово 30% већа. То не постоји нигде у свету, то је неодржив систем и то Србија не може да истрпи. Земља попут Србије не може да приушти себи да буде послодавац за толико људи и да их толико плаћа.“
Премијер је крајем јула изјавио: „Од 11 ствари које сам рекао у експозеу десет смо испунили. Само једну нисмо испунили, а то је смањење плата у јавном сектору” (Курир, 25. 7. 2014. године).

Фискална консолидација
“Да би програм фискалне консолидације дао ефекте неопходно је да са његовом применом почнемо што пре. Сходно томе, до краја јуна биће усвојен ребаланс буџета на основу дефинисаног програма фискалне консолидације, а који ће обезбедити да консолидовани фискални дефицит у 2014. години буде знатно мањи од тренутних процена. Без фискалне консолидације дефицит би ове године био чак 8%, што никако не смемо да дозволимо. Са таквим дефицитом били бисмо најгори у Европи.”
“Највећи део прописа који ће обезбедити потребну консолидацију биће усвојен већ у летњем пакету закона и тако уграђен у ребаланс буџета.”

Рокове за усвајање ребаланса буџета давао је и сада већ бивши министар финансија Лазар Крстић. И он је говорио да је рок јун, а после мајских поплава казао је да ће до ребаланса буџета доћи у јулу. Вршилац дужности министра финансија Душан Вујовић најављује ребаланс за половину септембра.

Погодности за запошљавање у приватном сектору
“На десет новозапослених радника послодавац би плаћао порезе и доприносе за прва три, док би држава надокнадила овај трошак за наредних седам радника. Овим мерама би посебно била обраћена пажња најугроженије групе становништва, младе људе на самом почетку каријере, а и људе који су при самом крају каријере.”
Скупштина Србије је крајем маја усвојила измене Закона о порезу на доходак грађана на основу кога приватни послодавци од 1. јула имају пореске олакшице за сваког новозапосленог.  Тако ће власник фирме који запосли најмање једног, а највише девет радника имати право на повраћај 65 одсто плаћеног пореза, 70 одсто ако је запослио од 10 до 99 радника и 75 одсто за запошљавање најмање 100 нових радника. Ове олакшице трајаће две године.

Приватизација „Дунав осигурања“ до средине године
“Кренуће се у приватизацију „Дунав осигурања“ до средине ове године, јер финансијски извештаји указују на све лошије пословне перформансе овог предузећа што је још једна потврда да је држава лош предузетник и да као такав не треба да се јавља у секторима где приватна иницијатива може ефикасно да послује.”
У Агенцији за осигурање депозита, стечај и ликвидацију банака која би по закону требало да води приватизацију ове компаније, истичуда поступак приватизације “Дунав осигурања” није започет, али и да “за сада није познато када ће се то догодити”.


Почетак припреме процеса приватизације Телекома

„Телеком“ Србија ће ући у процес приватизације јер ће његова вредност временом само падати. Тенденција у европским телекомуникацијама је убрзано регионално укрупњавање како би се одржао корак са растућим трошковима технологије и реално опадајућим приходима. „Телеком“ Србије није изузетак те се његово учешће на тржишту мобилне телефоније смањује сваке године док на тржишту фиксне телефоније више не може да задржи монополски положај.”
“Са припремом процеса приватизације би се започело у првих сто дана рада Владе. У том случају, било би реално да приватизација буде окончана током наредне године уколико тржишни услови то буду дозволили.”

Вршилац дужности министра финансија и  министар привреде Душан Вујовић најавио је крајем јула да у овој години неће бити приватизације јавних предузећа  „Телеком Србије“ и ЕПС, али ће то у наредним годинама „остати на столу“ као стални предлог. Премијер Вучић је изразио очекивање да ће Телеком бити приватизован до јуна 2015.  Према информацијама из поједних медија, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) заинтересована је за улазак у Телеком Србије. Премијер Вучић је казао: „Зато нас тек чекају велике промене у јавним предузећима, јер она највећа, осим Железница Србије нисмо ни пипнули.“ (НИН, 31. 7. 2014. године)

Закон о заштити узбуњивача током јуна месеца
“Већ током јуна месеца биће донет закон о заштити узбуњивача, који ће заштити грађане који су спремни да пријаве корупцију коју уоче у вези са радом који обављају.”
Доношење закона о заштити у више наврата најављивао је министар правде Никола Селаковић, а већ неколико пута су пробијани рокови за усвајање закона. Министарство правде објавило је 24. јуна нову верзију Нацрта закона о заштити узбуњивача, али он се још није нашао пред посланицима Скупштине Србије.

Параметарска реформа пензијског система
“Усвајање параметарске реформе пензијског система”.
Усвајањем Закона о ПИО уведена је и параметарска реформа која пре свега подразумева увођење другачијег начина одређивања појединачних пензија како би се у што већој мери ускладила са висином уплаћених доприноса. Тако је уведен и минус (на висину пензије) за оне који превремено оду у пензију.

 

Борба против сиве економије
“Одлучна борба против сиве економије.”
Држава би до краја 2014 сузбијањем сиве економије могла да приходује 100 милиона евра, а то ће се постићи већим бројем контрола и инспектора, а од 1. јула, планирано је да се кроз измене пореских закона повећају и казне за утају пореза, изјавио је  државни секретар Министарства финансија Никола Ћорсовић. Он је истакао да ће од 1. јула Законом и пореском поступку и пореској администрацији бити предвиђено да власнику радње, који је ухваћен да није издавао фискални рачун, радња бити затворена на седам дана први пут, а ако се прекршај понови, радња ће бити затворена 14 дана. Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији усвојен је 3. јула. „Борба против сиве економије један је од приоритета владе, због чега радују најновији подаци о расту пореских прихода који показују да се у Србији успешно сузбија нелегално тржиште нафтних деривата, саопштено је крајем јула из кабинета потпредседнице владе Зоране Михајловић. Према њиховим подацима, сузбијањем црног тржишта током ових пет месеци је, само по основу већих акцизних прихода, у буџет Србије уплаћено око четири милијарде динара више него у истом периоду 2013. године“.(Тањуг, 27. 7. 2014. године).

Интензивирање активности на закључењу аранжмана са ММФ
“У циљу јачања поверења међународне заједнице и кредитора у кредибилност намера Владе да обезбеди дугорочну одрживост јавних финансија у првих 100 дана, интензивираћемо активности на закључењу аранжмана са ММФ и верујем да ће тај аранжман бити закључен.”
Потпредседница владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила средином јула је да је трогодишњи аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) од врхунског значаја за одрживост финансија Србије и да Србија ове јесени мора да има аранжман са том међународном финансијском институцијом. Премијер Вучић је крајем јула изјавио да очекује да ће аранжман са ММФ бити закључен  у септембру, без обзира на одлагање фискалне консолидације, „јер они виде решеност да испуњавамо оно што кажемо“. (НИН, 31. 7. 2014. године)

Законски оквир за решење проблема предузећа у реструктурирању.
“Дефинисање начина и стварање одговарајућег законског оквира за решење питања предузећа у реструктурирању. Тренутно има 157 предузећа у реструктурирању и њихово стање у највећем броју случајева је економски неодрживо. Овим предузећима треба додати и „Железару“ у Смедереву и „Симпо“ јер њихово пословање у тренутним околностима не може на овакав начин да се настави у дужем периоду, а наша је обавеза да покушамо и да дамо све од себе да они свој посао и своју производњу наставе.”
Највећи део ових припремних радњи реализоваћемо већ у мају са циљем да процес реструктурирања буде већим делом завршен до краја године.”
Усвајањем Закона о стечају и Закона о приватизацији стварају се услови за решење овог питања, а по признању премијера Вучића чекају нас велике промене у јавним предузећима, „јер она највећа, осим Железница Србије нисмо ни пипнули.“ (НИН, 31. 7. 2014. године)

Консолидација финансијског сектора под контролом државе
“Поред фискалне консолидације у првих сто дана ће се радити на другим једнако битним елементима економске политике. Консолидација финансијског сектора под контролом државе. Друга битна мера у кратком року односиће се на успостављање пуне контроле над ризицима који се реализују у банкама, у државном власништву, а који имају значајне ефекте на буџет. Тако ће се у првих сто дана Владе започети са решавањем питања одрживог функционисања банака у већинском државном власништву кроз одговарајуће финансијске операције, приватизацију, консолидацију и пуну професионализацију менаџмента. Овај процес ће се завршити у току 2014. године.”
Иако је премијер рекао да ће у првих сто дана започети са решавањем питања одрживог функционисања банака у већинском државном власништву кроз одговарајуће финансијске операције, приватизацију, консолидацију и пуну професионализацију менаџмента то се, према Истиномеру доступним подацима, није десило. Ни у једној од банака које су у већинском државном власништу није дошло до промене (професионализације) менаџмента, није дошло ни до припреме за приватизацију ни у једној од тих банака. Исти случај је и у сектору осигурања јер није започета приватизација “Дунав осигурања” иако је премијер то обећао.


Смањење расхода на дневнице за службена путовања, смањење трошкова репрезентација и путовања

“Значајно смањење дискреционих расхода на дневнице за службена путовања и драстично смањење трошкова репрезентација и путовања. Значајно смањење материјалних трошкова повезаних са коришћењем службених возила, у чему смо европски рекордери. Минималан број људи испод нивоа министара имаће право на службено возило. Многи ће и одавде и на многим другим местима, колико у наредним данима, да се поздраве са својим службеним возилима. Имате плату, купите аутомобил, па возите аутомобил, а не возите државне паре и не трошите државне паре.”
Влада је донела Уредбу о начину коришћења службених возила која користе органи државне управе, други државни органи и јавне агенције. Овом уредбом је прописан начин рационалног коришћења службених возила како би се, истакнуто је, постигле максималне уштеде о обезбедила ефикасност у раду. Уредбом је прописано да право на службено возило високе класе на сталном коришћењу имају председник Републике, председник Скупштине, председник и потпредседници владе, председник Уставног суда и председник Врховног касационог суда. Међутим, премијер Вучић казао је да није у потпуности задовољан како се ова уредба спроводи.  Он је похвалио само министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића, а за остале министре је рекао да нису разумели да би требало да смање употребу службених возила. На ову примедбу министри су му одговорили да они поштују владину уредбу. Премијеровом позиву да смањи број службених возила одазвала се Скупштина Србије која је смањила њихов број са девет на пет. И „Железнице Србије“ одлучиле су да продају 170 службених возила како би смањиле трошкове пословања.  Како је истакнуто, због нерада, неодговорног и расипничког понашања смењен је цео извршни одбор директора „Ласте“ на челу са Велибором Совровићем.

Смањење донација за спортске клубове и подстицај за спровођење приватизације
“Смањење донација државе за спортске клубове и подстицај за спровођење приватизације у том сегменту.”
Убрзо након формирања Владе министар омладине и спорта Вања Удовичић изјавио је да је добио рок од шест месеци за измене и допуне Закона о спорту, како би се стекли сви услови за приватизацију (Тањуг, 3. 5. 2014. године). Министар  је нагласио да је закон о спорту завршен и да је остало само отворено питање трансформације спортских клубова да би се дошло до два- три модела како би она могла да буде с проведена (Тањуг, 15. 7. 2014. године).

www.istinomer.rs