FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Тим Истиномера

"Нигде у свету се метро не гради тамо где су густо насељени делови града, већ тамо где постоји могућност развоја и изградње стамбено-пословних простора.” Синиша Мали, ТВ “Хепи”, 8. 2. 2018. године

Ни ова предизборна кампања не пролази без обећања да ће се коначно остварити “вишедеценијски сан Београђана” - да добију метро. Градоначелник Синиша Мали поново најављује почетак изградње - сада за половину 2020. године. Он је током свог мандата на челу главног града, у више наврата померао рок за почетак градње поџемне железнице. Као што је Истиномер већ писао, Мали је током посете Лондону у октобру 2014, почетак изградње прве линије најавио за 2016, да би у септембру 2016. рок померио за још две године.

У најновијој најави почетка изградње метроа, Мали је образлагао и због чега сматра да је Макишко поље најбоља локација за прву станицу прве линије. Градоначелник је, тако, изјавио да се метро нигде у свету не гради у густо насељеним деловима града, већ тамо где постоји потенцијал за развој.

Међутим, само летимичним погледом на мапе насумично одабраних метро линија светских и европских градова може се видети да трасе увек пролазе кроз центар града и кроз делове који су густо настањени. Шта више, у готово свим метрополама, прве метро линије су изграђене у централном језгру града, где је саобраћај најфреквентнији, а тек касније су се шириле ка ободима градова.

ЛОНДОН - Док ми 2018. године чекамо на остварење “вишедеценијског сна Београђана”, грађани Лондона метроом се возе већ век и по. На званичном порталу предузећа које се бави саобраћајем у Лондону, пише да је прва линија метроа била изграђена у центру још 1863. године. Тек касније се гранала ка ободу, јер се са развојем града ширила и потреба за новим линијама, што доказује да је изградња метроа пратила развој одређених подручја града, а не обратно, како Мали каже.

БЕРЛИН - Изградња метроа у Берлину, како пише на официјелном сајту града Берлина, почела је 1902. године, а првенствено је био конструисан тако да растерети наџемни саобраћај у централном делу Берлина, па су убрзо трасе проширене на источни и западни део града.

ЊУЈОРК - Мапа подземне и надземне градске железнице у Њујорку простире се на 472 станице које су распоређене по читавим четвртима (Менхетн, Бруклин, Квинс и Бронкс). Занимљиво је да од укупно 25 линија, само три не саобраћају Менхетном, који се сматра централном четврти Њујорка.

ПАРИЗ - Прва линија париског метроа отворена је још 1900. године, како пише на званичном информативном сајту париске метро железнице. Према њиховим подацима, траса је, првобитно, изграђена у ужем градском језгру, најгушће настањеном, а на ободе града конструкција је почела да се шири тек (или већ, из наше перспективе) 30 година касније.

БУКУРЕШТ - А како стоје ствари у комшилуку? Како се истиче на сајту букурештанског метроа, Букурешт има метро скоро 40 година, тренутно раде четири линије, а још једна се гради и све пролазе кроз центар града.

БУДИМПЕШТА - Управо у суседству имамо и пример линије која не пролази кроз густо насељене делове града. Наиме, реч је о последњој линији метроа у Будимпешти, чија је изградња завршена 2014. године. Међутим, две године Европска канцеларија за борбу против утврдила је да је приликом њене изградње било “озбиљних нерегуларности – превара и корупције”. Опозициони посланици замерали су да линија никад није достигла пун капацитет путника, јер саобраћа у делу града где има много других видова транспорта, тако да то свакако не би требало да служи као узор за београдски метро.

Градоначелник је у току свог четворогодишњег мандата обишао многе светске метрополе. Немало пута се, како су медији преносили, возио метроом и хвалио уређење саобраћаја у градовима Европе, па не можемо његову изјаву приписати незнању или неупућености. Гледајући мапе, али и историјат изградње метроа широм света, видимо да је изградња махом кретала од градског језгра. Дакле, пракса је да се свуда у свету метро заправо гради у густо насељеним деловима града, због чега Синиша Мали за ову изјаву добија оцену „кратке ноге“.

Архитекта Бранислав Јовин, који је, према оцени струке, направио најозбиљнију студију о метроу још 1972. године, недавно је изјавио да му се чини да се метро гради по мери “Београда на води”. У његовој, али и у свакој касније направљеној студији, линије метроа укрштале су се у центру града, на Тргу републике или Теразијама. “Какве везе има Макишко поље, него обећали (Богољубу) Карићу и наравно сад ми треба да правимо прву линију да би њима обезбедили”, казао је Јовин.

Истиномер