FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

 


Са барикадама на северу Косова, које су уследиле као одговор неофашистичким окупаторским и сепаратистичким струјама у намери да разбију државу и коначно преотму део територије Србије, једном човеку је већ све било јасно.
 ...

Почетком септембра 2011. године, у тексту под насловом Тачи и НАТО за Хитлеров сан! објављеном на сајту Факти.орг, професор Јово Вукелић са инжењерском прецизношћу анализира догађаје који су претходили таквом стању и предсказује „шта наредних дана и недеља чека Србе на северу Косова и Метохије?“.


  Прво ће доћи до освајања граничних прелаза Брњак и Јариње. Зато се четири српске општине на северу КиМ – из Приштине, тог европског центра трговине наркотицима - представљају као легло најгорег криминала свих врста.



Затим ће – према истом плану - уследити преузимање општинских и окружних судова, пошта, болница и школа од стране власти у Приштини. Ко од Срба не буде хтео да живи у таквим околностима - моћи ће да се исели „без икаквог притиска“.
 
Потом ће бити расписани и избори и постављена локална власт у све четири општине. Она ће бити под контролом Приштине. Опет: коме се то од преосталих Срба не свиди – моћи ће да се сели.
 
Да ли ће Србима оставити барем библиотеке са књигама на српском, или се подразумева да нови уџбеници стигну из Приштине (можда и из Тиране) на албанском?
„Српско питање“ ће тако – буде ли све зависило од Тачија, америчког амбасадора у Приштини и НАТО - бити решено „једном за свагда“, као у Хрватској.

 

И десило се. Барикада су разбијене или уклоњене, одиграчи су се шиптарски намештени избори, "Срби се прикључили" шиптарским "институцијама" а ондаје и „Парк мира изазвао нове немире.Да би смо из овог угла сагледали догађаје, разговарали смо са професором Јовом Вукелићем који за КМ Новине о свемо говори отворено и без икаквог увијања.
 

На Космету непрекидно има све мање Срба, посебно младих који одлазе из ове неперспективне и за њих опасне средине.


Оснивач СНС, Томислав Николић, на једном од предизборних скупова у Београду.


КМ Новине: Да ли је овакав ток догађаја био у потпуности очекиван?
 
Ј. Вукелић: Сви важни политички догађаји и договори за Космет и север Космета, а који се догађају у последњe две године, од избора у Србији 2012.,  што на самом КиМ, што у Београду и шире у Бриселу, седишту ЕУ, показују убрзавање процеса осамостаљивања нелегално проглашене независности Косова и слабљење позиције Срба са севера Космета.
Та два процеса у коме међународна заједница, ЕУ, САД и западне земље упорно раде на јачању нелегалне државе Косово и остваривању права Албанаца са Косова, а с друге стране притисцима и недемократским механизмима раде на слабљењу српских права и интереса на Космету  - увелико помаже и нова влада Србије коју предоводи СНС. То је та неочекивана убрзана политика одустајања Србије од КиМ, коју спроводи СНС од првог дана доласка на власт.
 
 
И такву политику је било тешко предвидети и очекивати. После анационалне и антидржавне политике коју је спроводио режим Б. Тадића и ДС што се тиче Космета, такву политику СНС није могао да предвиди и очекује чак и искусни државотворац Србије и нацинални лидер Војислав Коштуница и његова партија ДСС. ( Мислим да је један од главних разлога његовог недавног одласка из политичког живота Србије управо сазревање става о тој новој катастрофалној антисрпској политици СНС, посебно на Космету).
После оваквог наставка спровођења политике Србије према КиМ од лета 2012., која у континуитету руши виталне националне интересе српског корпуса, било је много лакше очекивати и предвидети шта ће се догађати на Космету у последње две године. 
 
Страховита медијска кампања.
 Уместо јасније националне политике, конкретног плана јачања економског положаја Срба и њиховог масовнијег повратка у покрајину, стабилизовања северног дела Косова – дошло је до разбијања политичког јединства Срба на северу Косова, сатанизације и криминализације њихових главних, кључних политичких лидера, разбијање и хапшење и политичара и привредника, до масових смењивања људи који су представљали државу Србију на Космету.
 
 
Ко год није прихватио ново експресно одлажење и укидање српских институција и установа са Космета, посебно са севера постајао је политички непотребан,  неподобан и бивао је брутално смењен. Тако је СНС, тј. Влада Србије усвајајући Бриселски споразум, фактички признао да је Косово у целости под јурисдикцијом власти из Приштине и предао је становништво севера и све четири општине под правни и законодавни систем државе коју сам „не признаје и никад је неће признати?!?“

Наравно, елиминацијом најискуснијих, најугледнијих и најутицајнијих политичара Срба међу Србима на КиМ нова власт у Београду је потпуно обезглавила целу српску заједницу на Космету, ослабило поверење грађана у Србију и оставило их у врло неизвесну и незавидну ситуацију. Тај процес маргинализовања и слабљења Срба је и даље на делу, не види се крај овог недопустивом процесу који диктира званични Београд. Шта преостаје Србима са Космета после упорног спровођења овакве политике? Или да прихвате да живе на Косову по законима Косова, без заштите и угрожени у свим основним правима од права на живот и рад, до права на слободно кретање, запошљавање, политичко деловање и удруживање, или да се, уколико то могу, плански иселе са овог за њих потпуно непријатељског подручја.
Без подршке Србије, напротив са притисцима из Београда да се сарађује са властима у Приштини - будућност опстанка преосталих Срба је врло неизвесна, тачније има мало изгледа да Срби наставе да живе на Космету. Главна последиоца те погубне политике из Београда видљива је сваком ко добро види и чује: на Космету непрекидно има све мање Срба, посебно младих који одлазе из ове неперспективне и за њих опасне средине.

Албанска мафија најсуровија икада виђена.

И на крају један мој лични утисак: срамим се овакве српске политике према Србима са Космета. Она је пре свега неодговорна, нељудска и антидржавна. Они су заборављени, остављени сами себи, а наравно постоји повремено пропаганда и маркетинг акције државе као да Србија брине о њима! Срби са Космета то најбоље сами осећају и у складу са тим се понашају – значи, на жалост, селе се!
 
 

Било је то време кад се злочин исплатио, кад је свака бестијалност и бруталност остајала некажњена.

 
КМ Новине: Нема тога што се на Косову и Метохији дешава а да нема политичку позадину. Како се, у том погледу може тумачити извештај американца Вилијамсона? Да ли је усклађен са тремутним политичким процесима?
 
Ј. Вукелић: После толико некажњених злочина на Космету од стране Албанаца према Србима и пре и после 1999. године и неоткривених и непроцесуираних најтежих злочина и злочинаца било каква истрага албанских злочина јесте некакав напредак. Први пут после 15 и више година екипа међународних стручњака, свакако закаснело,  трага за починиоцима зверстава над децом, убистава цивила српске националности и злочина вађења органа Срба. 

 
Американац Вилијамсон ће представити свој извештај и резултате истраге тужилаца, судија наредних месеци. Према првим најавама и његовим изјавама једна ствар је неспорна: отпада квалификација која је до сада постојала и међу Албанцима и у међународној заједици: да су Албанци убијали Срби из освете, јер су ови према њима чинили злочине! И да су наравно, стога, Албанци на то имали право! Вилијамсон је истакао да има доказа о планском, етничком чишћењу Срба од стране Албанаца, о њиховим злочинима над Србима, цивилима, женама, деци... Ако таква квалификација остане, ето то ће бити неки напредак у оцени стања оног што се догађало на Космету од краја деведетих прошлог века па до данашњих дана, што се тиче квалификације албаског понашања према Србима.
 
Све више од тога не треба очекивати од Вилијамсона и његове екипе, јер Запад, САД, НАТО и ЕУ неће дозволити било какве објективне оцене о злочинима Албанаца и њихове терористичке организације ОВК. А посебно не треба очекивати откриће о организованом вађењу и продаји органа Срба иако сви упућени и меродавни државни и међународни органи знају да је то чињено - и то масовно. 
 
Тако да је тачна ваша оцена о синхронизованој, усклађеној акцији међународне заједнице спрам политике коју воде према Косову. И наравно, главни, кључни актери и вође ових организованих злочина  с краја деведеастих година ће бити амнестирани. Одговораће претежно људи из трећег ешалона, а и те казне ће бити симболичне. На крају епилог ће бити: неки од Албанаца провешће по неколико година у затвору! Нико, наравно више од десет. Што би народ рекао: „Појео вук магарца!“
 
 
КМ Новине: У исто време српска власт спроводи насилну  демагошку "европеизацију" и у то име она пристаје на свако ниподаштавање српских жртва чији "глас" је данас довољан да обори ионако лажну творевину на Косову и Метохији. Да ли су сви ови потези повезани?
 
Ј. Вукелић: Власти спроводе политику коју од нас тражи ЕУ по питању Космета, као и у другим областима, не водећи рачуна о националним и економским, државним и политичким интересима Србије и њених грађана. Све то зарад евентуалног и све неизвеснијег уласка Србије у ЕУ за десетак година. Иако се показује на примеру Бугарске, Румуније и других земаља да евроинтеграције доносе земљама и њеним грађанима сиромашење,  скоро вазалне односе према ЕУ и међународним финансијским организацијама Србија јурца у неперспективну и према нама и даље непријатељски настројену средину. 

 
 
 
 
















Србија САД, НАТО-у и ЕУ треба као послушна  у извршавању налога против Русије. Србија се и даље доживљава као блиска Русији и главни циљ је одвојити Русију од Србије, убедити Србе да од Руса немају никакве користти, да нам Руси нису пријатељи. Значи, једном речју направити од Србије непријатеља Русије. Зато се тежи уласку Србије у НАТО и потпомаже тај процес и у Србији од стране међународних фактора и бројних НВО које су финансиране из тих страних НАТО центара.
 
Не видим никаву политику нити снагу у садашњем режиму која се супроставља реализацвији овакве по Србију погубне политике. Напротив, сем вербално и из маркетиншких разлога, пушта се да победи, овлада ова концепција. 

Мурал у Кос. Митровици. Изостанак државне реакције изнедрио је акцију народа. Али, да ли је то довољно?
 
То се добро види и на примеру поменуте Вилијамсове истраге. Наши највиши државни званичници углавном ћуте или дају млаке и нејасне изјаве, огласили су се углавном  другоразредни државни и судски чиновници са разводњеним ставовима. Види се да их је баш брига за осуду злочинаца, за утврђивање српских жртава и њихову рехабилитацију у сваком погледу.
 
Тако да би се могао извући за 50 или 100 година од неког објективног историчара, социолога, или  филозофа јасан и објективан закључак  о понашању Албанаца према Србима на просторима Балкана: било је то време кад се злочин исплатио, кад је свака бестијалност и бруталност остајала некажњена.
 
 

Србија не сме да уводи сакције Русији, јер за њих нема никаквог основа, нема аргумената. Штета по Србију би била несагледива, разарајућих размера и у политичком и у економском смислу.

 
 КМ Новине: Знамо да је политичким одлукама тадашње  власти у Русији омогућено бомбардовање СР Југославије. Да ли смо дошли до тачке историјске спирале када се њима враћа одлука тадашање њихове државне политике? Како ће се, евентуално, увођење санкција Русији одразити на Србију? Шта губимо, шта добијамо?
 
 Ј. Вукелић: У време бомбардовања Србије, тачније агресије НАТО земаља на СРЈ 1999. Године, политичка моћ Русије на међународном плану је била очајна. СССР се распао, а пљачкашка врхушка око Јељцина није водила рачуна ни о руским државним и националним интересима, а камоли о српским. Они који су били на власти у Русији продавали су све интересе и вредности Русије странцима и лично се богатили невиђеном брзином. Тако да од таквог корумпираног режима нико ништа није могао да очекује ни у Русији, а камоли нека друга држава.У томе је тада била несрећа Србије, јер њој Русија тада није могла, и да је хтела, да помогне! Русија и Јељцин су били у маказама лукавих финансијских магната и стратега НАТО и Запада, а главни руски преговарач  Черномидин био је заступник западних, а не српских и руских интереса!
Тако да је и данас тешко осудити Русију као државу због таквог става према СР Југославији, или јој нешто замерити, јер то није био одраз става народа, грађана Русије.
Споменик руском конзулу Шчербини у Кос. Митровици. Српском народу је незамисливо да му ЕУ буде већи "пријатељ" од руског народа.
 
 
 
Развој кризе у односима Русије и запада, САД и Русије, НАТО и Русије, ЕУ и Русије и даље траје. Не види се у скоријој будућности како ће се решити криза у односима настала поводом грађанских сукоба у Украјини. Увођење санкција се од стране Запада и поменутих земања и организација према Русији уводи етапно и те санкције су све шире и комплексније. И од Србије ЕУ и друге снаге са запада траже да се придружи тим мерама кажњавања Русије.
 
Прво, сматрам да Русија има право да штити своје виталне националне и државне интересе у Украјини, да је за избијање кризе и рата много одговорнији Запад, ЕУ, НАТО, посебно САД.
 
Друго, Србија не сме да уводи сакције Русији, јер за њих нема никаквог основа, нема аргумената.
 
Треће, уколико режим у Србији пристане на увођење санкција Русији од стране Србије биће то велики преокрет, драматична промена међудржавних односа између две земље. Биће то велики замљотрес са тешким финансијским и економским, као и политичким последицама по Србију и грађане Србије.  То ће донети огромне и директне штете економији Србије, економске прилике у Србији би се додатно погоршале, грађани би дошли у још тежу материјалну ситуацију. 

Опробаним методама до циља. Ништа није свето. (Илустрација: Зоран Спасојевић)

Све то могло би да доведе до тешких политичких и економских ломова у земљи. таква одлука била би катастрофална по позицију Србије, њену стабилност и будућност. Деси ли се тако нешто не бих могао да предвидим размере проблема у које би Србија сигурно упала. Не могу да прогнозирам начин изласка из такве кризе. Али, она би била, у сваком случају, непредвидива и разарајућих размера. Био би то својеврстан банкрот и државе и грађана, ћорсокак из кога би се само тешким ломовима, драмама, сукобима, жртвама могло извући и становништво и наша отаџбина.
Зато сматрам да у ту слепу, убиствену  улицу Србија не треба никако да пристане да уђе!
 
КМ Новине: Поред млаког и више него увредљивог извештаја, у време када нема правде за злочине НАТО агресора и шиптарских терориста над Србима, који су стављени ван закона а окупатор агресивно ломи све што се може протумачити макар и као симбол отпора и родољубља, представници Војске Србије са тим истим окупаторима играју „пријатељски“ фудбал у њиховој бази на КиМ. У накраћем, по Вама, како описати то безумље?
 
То је циркус, о коме немам даљи коментар!




Јово ВукелићЈово Вукелић је рођен 1952. године у Херцег Новом. Дипломиро је на Филозофском факултет у Београду.

Као студент је прогањан па потом и осуђен 1974. због вербалног деликта (као студент друге године на годину дана затвора, условно на две године) због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија. Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза.
Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.)
У листу Политика (по прибатизацији Политика ад) има седам година радног искуства, на руководећим пословима са високом стручном спремом. где покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника где је и данас, на позицији Уредник књига.



Насловна илустрација: Зоран Спасојевић БЛОГ

Припремиле: КМ Новине