FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Златко Минић 

Мистериозно финансирање Вучићеве председничке кампање кроз неколико хиљада „претпостављених“ кривичних дела која је „трећи човек“ починио у кафани делећи 800 евра на два дела, постало је још једна неуралгична тачка режима. Болно место у које се не дира. Попут приче о финансијском троуглу Етихад–Влада Србије–Аеродром, све са концесионом перипетијом, попут питања који ће се објекти јавне намене и када изградити за 33,7 милијарди динара, колико је компензација за неплаћене доприносе за уређивање грађевинског земљишта у „Београду на води“, попут питања ко је рушио у Савамали а ко је забранио полицији да штити грађане и закон, питања ХПK менаџмента у смедеревској Железари, бројних буквално невиђених а бучно најављених инвеститора.

Због финансирања кампање сумњивим донацијама, Вучић се запетљао у неуверљива објашњења, измислио је нови лимит за донације, лагао о томе колико су његови главни противкандидати потрошили. Пропагандна машинерија убеђује Србију да је Јеремић потрошио седам милиона евра (колико је, заправо потрошио Вучић), три пута више од стварног износа, а да је Јанковић потрошио 2,5 милиона евра, 10 пута више него што је заиста потрошио. Донације су толико болно питање да је њима морао да се позабави и службени таблоид. Не Вучићевим, наравно. Нашли су антикорупцијског „стручњака“ који је закључио да треба испитати како су то Јеремићева мајка, ташта и таст дали по 800.000 динара прилога за кампању, а као посебно сумњиву индицију на прање новца уочио је то да је Јанковић прикупио укупно 1,4 милиона од прилога физичких лица!

То је мизансцен у који је утрчао извештај Агенције за борбу против корупције о финансирању председничке кампање. Није то био извештај о контроли финансирања кампање, као претходних година, није било конкретних података о уоченим неправилностима (једна реченица да ће се иницирати покретање поступака пред надлежним органима), само бројеви које смо већ знали – и то да је Вучић потрошио 794 милиона, Јеремић 262, а Јанковић 31; да је Вучић имао 6.940 донација, али чак без помена и да су готово све у истоветним износима.

Мало је вероватно да ћемо икада сазнати да ли је ово што је објављено у извештају, или можда оно што није објављено, било разлог за оставку директорке Агенције Мајде Kршикапе. У пар пасуса саопштења сазнали смо да је у истом дану поднела оставку коју је Одбор Агенције прихватио на телефонској седници, потом поставио вршиоца дужности директора и најавио нови конкурс./1/ Тако муњевито и одлучно да се човек запита да ли ће наредног јутра Kршикапа бити ретуширана и избрисана из (новије) историје Агенције.

За време њеног краткотрајног (64 дана) боравка на челу Агенције, заслужила је похвале за повећање транспарентности, посебно у области контроле. Сазнали смо, тако, да је међу ванредно контролисаним и Синиша Мали. Агенција је, под Kршикапом, обзнанила да јавни функционери не могу бити истовремено спортски функционери. Баш некако у време избора посланика СНС Остоје Мијаиловића на чело KK Партизан. Да ли било шта од тога има везе са оставком, тешко да ћемо икада сазнати.

Наравно, оставка се може поднети и из сасвим личних разлога и не мора бити повезана с било каквим спољним притисцима. Наћи ће се они и који ће тврдити да је немогуће да је Kршикапа била „слободни стрелац“ који се провукао испод радара Одбора Агенције. Јер, не заборавимо, актуелни састав Одбора (са 6 од предвиђених 9 чланова) производ је пажљивог и дуготрајног политичког инжењеринга – немогућности адвоката да се договоре око свог кандидата и одбијања парламента да изгласа кандидате Повереника и Омбудсмана и новинарских удружења, а након окончања мандата чланова који су спречили да на прошлом конкурсу нескривена страначка кандидаткиња заседне у фотељу у улици Царице Милице. А актуелни састав је Kршикапу изабрао једногласно./2/

Директорка, међутим, није имала времена нити да постане херој борбе против корупције који ће раскринкати дволичност власти, нити послушник који ће се крити иза „ненадлежности“, недостатка информација, капацитета или сарадње других органа.

Слично као што се и претходна директорка повукла, на привлачну функцију судије Уставног суда, после непуне четири године (мандат директора траје пет година) на челу Агенције, које су обележили потези за које је заслуживала и похвале и критике. Агенција је у том периоду поднела извештај тужилаштву о Синиши Малом, у коме је указано на школски пример прања новца, али је инсистирала на затворености и недоступности поједних података и докумената. Директорка је „без пардона“ водила поступак против Николе Селаковића, а Одбор га је бранио; улазила је у клинч са Министарством правде око измена Закона о Агенцији, али је потписала мишљење по коме сви министри слободно могу у изборну кампању службеним возилима Владе.

И какав је резултат када се подвуче црта испод пет година Агенције у „епохи Вучића“? Не заборавимо да је на самом почетку владавине, у фази А1 – први потпредседник Владе – први борац против корупције, Вучић Агенцију доживљавао као конкуренцију и на све начине је покушавао да је маргинализује. Kада је Вучић у наредној изборној кампањи 2014. године закључио да је корупцију победио и посветио са побеђивању економских реформи и стандарда грађана, Агенција је остављена да тавори у клинчу са политичарима из другог и трећег ешалона, да се годинама безуспешно бори за измене закона које би јој донеле више независности (те предлоге о промени предлагача чланова Одбора је Министарство правде одмах склонило с „преговарачког“ стола) и веће надлежности; да се бори са одбором без кворума или на ивици кворума, са одбијањем парламента да изабере предложене чланове, са в.д. стањем на челу током изборног циклуса.

Kрхка институција, постављена на темељима који подразумевају да Одбор, изабран на предлог широког спектра предлагача (што треба да спречи политичку контролу), штити директора од политичког утицаја, а директор штити запослене, чешће је претходних година (понекад из зле намере, а понекад с разлогом) била тема због онога што није урадила, него због онога што јесте, сувише је енергије потрошено на расправе о Одобру, директорки, изменама Закона.

На корак смо да циљ буде постигнут – да Агенција у потпуности буде маргинализована и да нико не постави питање ко је особа коју ће шесточлани Одбор изабрати за директора. Да се њеним извештајима и деловањем медији баве онолико колико се данас баве извештајима (још једне обезглављене институције) Државне ревизије. Да нам буде нормално што директорку (као и челне људе осталих независних институција) нити једном нисмо видели у гостовању на јавном сервису.

А после би борбу против корупције могао да преузме и Савет за борбу против корупције СНС-а./3/

Аутор је новинар из Београда и сарадник Транспарентности Србија* 

 

1.http://www.acas.rs/%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D1%83-%D0%BE%D1%81%D1%82/?pismo=lat

2.http://pescanik.net/partijska-direktorka/

3.http://snsborbaprotivkorupcije.rs/

http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/

Peščanik