FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

KOLUBARA

Пљачкашке приватизације, преваре са јавним набакама, злоупотреба поволјних државних кредита, отимање робних резерви, урушавање банака, уништавање друштвених предузећа због атрактивних локација, утаја пореза и томе слично, су само део начина на који је последњих 13 година очерупана Србија. Према проценама истражних органа, држава је ојађена за најмање 100 милијарди евра! Истраживање једног америчког института указује да је из Србије изнета 51 милијарда евра.
Али, кренимо редом.

 

ПРИМЕРИ

КОЛУБАРА: Штета се мери десетинама милиона евра због ангажовања приватних машина за вађење руде које су „радиле“ и по 25 сати дневно, а власници фирми зарадили енормно богатство. За мање паре Колубара је могла да купи сопствене машине. Ту је и продаја углја преко посредника другој државној фирми, уместо директно, и плаћање великих провизија, али и куповина земљишта за ширење копова мимо тржишне вредности.
АГРОБАНКА: Кроз малверзације са давањем кредита који нису враћени банка је оштећена за 84 милиона евра.
РАЗВОЈНА БАНКА ВОЈВОДИНЕ: Под лупом Тужилаштва за организовни криминал због спорних кредита. Само је Душану Боровици одобрено 45 кредита од 25 милиона евра без адекватних гаранција.
ГАЛЕНИКА: Оптужени се терете да су оштетили ово државно предузеће за 34 милиона евра продајом лекова мимо законске процедуре.
АЗОТАРА: Процене су да је буџет оштећен за 3,5 милијарди евра због неправилности у вези са прометом регресираног ђубрива, које је завршило у приватним фирмама, које су га скупљје продавале.
РОБНЕ РЕЗЕРВЕ: Министар Расим Љајић обелоданио је да је нестало око 80.000 тона пшенице и кукуруза, а приватни складиштари су вратили само око 13.000 тона пшенице и око 2.500 тона кукуруза.
Штета је милионска у еврима.

У приватизацијама пољопривредних комбината по Војводини као што су “Агрокомбинат” у Суботици, “Зобнатица”, пољјопривредна предузећа и задруге у Фекетићу (премијер посебно осетлјив на ово место), Ловћенцу, Кикинди, Оџацима, Раткову, Милетићеву, Брестовцу, Змајеву, Бачком Добром Полју, Тителу, “Агрорума” и још многим, држава је изгубила милијарде. Агенција за приватизацију је одредила да предмет продаје не сме да буде пољопривредно земљиште, али је у неким комбинатима, после осмишљених стечаја, земља пребацивана на приватна. И не само то. Посебно је спорно како су странци долазили до највреднијих ораница у Војводини и око Мораве, нарочито у случајевима када су стране банке преко хипотека преузимале земљу. На овај начин је у руке страних држављана прешло готово 13 одсто српског пољопривредног земљишта.
Ипак, мора се признати, највеће пљачке извршене су кроз приватизацију. Данас је трећина приватизација поништена, трећина се сматра успелом, а трећина предузећа тавори, па радници или не добијају плате, или добијају нередовно. Производња грца, а нови власници чекају да истекне законски рок како би извршили конверзију земљишта.

Посебно урушавање државе „одрађено је“ преко дуговања за порезе и доприносе. Дуг предузећа и грађана је достигао 600 милијарди динара, а у Пореској управи тврде да је тренутно наплативо само седам одсто!

Субвенције су, такође, постале прави Елдорадо за отимање пара, јер су ресорни министри имали дискреционо право да одлуче кога и како ће држава субвенционисати. Тако се дешавало да фирме запосле раднике, узму од државе субвенције, после неколико месеци их отпусте и запосле нове, да би опет узели субвенције. И тако унедоглед. Ко је све и како добијао субвенције и с ким је делио ту добит је посебна прича. Ако се томе дода и давање кредита државним институцијама из Фонда за развој, који иако по ниским каматним стопама никада нису враћани, онда то представлја пљачку без преседана. Поготову што је новац уместо да подстакне регионални развој завршио у џеповима најбогатијих, дељен углавном по партијској линији.

Уз све то, ту су и неизбежне јавне набавке где Србија према неким подацима годишње изгуби кроз провизије и отицање новца милијарду евра. Према проценама ЕУ, сваки четврти динар из јавних набавки заврши у приватним џеповима.

ЗАКОНСКЕ РУПЕ

Много је примера коришћења лоших законских одредби, па су тако лјуди узимали отпремнине из јавних предузећа, да би се после запослили у другом. Државни станови су за будзашто завршавали у приватним рукама.
И кроз изборне активности много новца из државне касе завршавало је не зна се где, а посебна врста черупања јесте учешће у многобројним УО и НО, које укључује и позмашне апанаже.
Ту су и махинације са пројектним документацијама за послове које финансира држава, где се намерно одреднице не уцртају у план, па се изнова раде допуне планова, и стално узимају нове астроносмке своте.

Органима гоњења посебне муке задају и фантомске Фимре које су основане на украдене или купљене личне карте, искључиво за прање пара. Такозвана „перачка предузећа“ се баве фиктивним преносом робе, куповином и продајом тако да се избегне порез и ПДВ, а робу затим продају искључиво на црно и извлаче кеш.

Као што је познато имовинска права и интересе Србије штити Републичко јавно правобранилаштво, које заступа државу и као тужиоца и као туженог. РЈП је до сада подносило тужбе за: утврђење права коришћења и својине Републике на пљјопривредном и грађевинском земљишту; ради исељења из станова и пословног простора у државној својини; ради поништавања уговора; ради враћања робе из републичких робних резерви; ради наплате трошкова и дуговања за поједине државне органе; ради утврђивања потраживања Републике у поступку стечаја над привредним друштвима; ради наплате дуга на основу обавеза које је држава преузела споразумима са повериоцима из Париског и Лондонског клуба; ради преузетих потраживања Развојне банке Војводина у стечају и Славија банке у стечају; ради потраживања по основу неоснованог богаћења; ради утврђења државног удела у предузећима која још нису приватизована…

По Закону о приватизацији РЈП није имало никакву надлежност ни у спровођењу приватизације, ни у њеном праћењу, али је благовремено указивало на негативне последице. Посебно када је у питању начин обрачуна цене грађевинског земљишта у државној (јавној) својини у поступку конверзије права коришћења у право својине. Тако је огромно грађевинско земљиште прешло у приватну својину без икакве или уз симболичну накнаду.

Алекса Милидраг

www.koreni.rs