FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Због неспособности Јавног предузећа „Електропривреда Србија“, ЕПС, да у поступку јавних набавки обезбеди струјомере Влада Србије намерава да склопи још један тајни уговор са компанијом из Уједињених Арапских Емирата.

 

Под окриљем међудржавног споразума између Србије и Уједињених Арапских Емирата у децембру 2013. године потписан је Меморандум о разумевању између ЕПС-а и  арапске фирме „Амплеx“ из Абу Дабија, сазнаје БИРН.

Извор из ЕПС-а, који је желео да остане анониман, каже да би „Амплеx“ требало да добије посао по принципу “кључ у руке” – да руководи пројектом, набави бројила и ангажује подизвођаче. Процена овог извора је да би посао могао да вреди и до 500 милиона евра, а да би„Амплеx“ имао обавезу да највећи број бројила купи од домаћих произвођача. Вредност само бројила се процењује од 150 до 200 милиона евра.

С обзиром да је реч о послу који би био изузет из Закона о јавним набавкама, због природе међудржавног споразума, „Амплеx“ не би морао да распише тендер, како је то ЕПС до сада био обавезан да уради, већ би сам могао да одлучи од кога ће и по којој цени куповати електрична бројила.

Захтев БИРН-а да на нам Министарство рударства и енергетике достави споразум са „Амплеxом“ је одбијен уз објашњење да су се потписнице обавезале да се неће објавити ниједан детаљ уговарања нити трансакције.

Овакав расплет догађаја долази као последица дугогодишње праксе ЕПС-а да фаворизује кроз тендере произођача бројила „Метер&Цонтрол“, који је повезан са енергетским могулом Војином Лазаревићем, показује истраживање БИРН-а.

Ово тврде како Лазаревићеви конкуренти, тако и извори БИРН-а у ЕПС-у, а у прилог тези иде анализа тендерске документације и интерних докумената ЕПС-а, до којих је БИРН дошао.

Руководство ЕПС-а одбацује ове оптужбе окривљујући за несташицу бројила саме понуђаче који не могу да се договоре око начина учешћа на тржишту.

Војин Лазаревић је одбио интервју за БИРН, а „Метер&Цонтрол“ негира у писаном одговору да је је фаворизован од стране ЕПС-а.

Пропали тендери

Србији треба најмање два милиона електичних бројила да замени стара и непрецизна до 2020. године. Поред тога потребно је око 70.000  сваке године за нове потрошаче, а мајске поплаве донеле су са собом додатне потребе.

Насупрот овоме стоје празни магацини свих пет електродистрибуција које у последње три године нису успеле да спроведу ниједну већу јавну набавку.

Од 2011. године, Комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки оспорила је најмање десет тендера. Уважила је жалбе произвођача бројила, углавном београдске фирме „Енел“. Комисија је налазила бројне пропусте у процедури или је одбијала основаност хитног поступка на коју се ЕПС понекад позивао, показује документација коју је прикупио БИРН.

Тендери су оборени, јер је ЕПС покушавао да фаворизује „Метар&Цонтрол“, компанију повезану са енергетским могулом Војином Лазаревићем, тврди Драган Васиљевић власник „Енела“.

„Сваки тендер, друга прича. Оставља се простор за манипулацију…Уместо да оснују Комисију која издаје сертификат за бројила, па да је цена само критијеријум, они то одбијају, јер неће проћи њихов вољени понуђач. Не обарам ја тендер, него надлежна комисија“, каже Васиљевић за БИРН.

С друге стране, директор ЕПС-а задужен за јавне набавке, Млађен Малешевић за све проблеме окривљује понуђаче.

„Они не могу да одговоре нашим укупним потребама, колача има више него што је довољно, али они не могу да се договоре. Ово је ситуација која мора да се реши закључком Владе, ми не можемо да улазимо у ратове понуђача“, каже он.

Овакву оцену одбацује Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србије.

„Потпуно је апсурдно причати о томе. Ако је тендер оборен, то значи да у њему нешто није било добро прописано, или процес није вођен ваљано“, каже Ненадић.

„Метер&Цонтрол“ у писменом одговору на питања БИРН-а демантује да су фаворизовани на тендерима, јер, како тврде из ове комапаније, поништавани су и тендери које су добијали други произвођачи бројила.

“Руднап Гроуп”  Војина Лазаревића основала је “Метар&Цонтол” 2008.године.  Према финансијским извештајима “Руднап Гроуп” 22. децембра 2011. године Руднап је продао своје учешће у “Метер&Цонтрол” фирми “Паллантерие Финанце Сарл” која је регистрована у Швајцарској. Сада је 82,5 одсто ове фирме у власништу швајцарске фирме.

Кипарска фирма “Балмеран лимитед” је власник швајцарске фирме “Паллантерие Финанце Сарл”.

Директорка “Балмеран лимитед” је Андроулла Панаги, која је истовремено један од менаџера швајцарске компаније, али и пословни секретар у другој кипарској фирми, “Алтариа Ресеарцх лимитед”, која је власник “Руднап Гроуп”.

Фирма “Балмеран лимитед” је такође била акционар у другој кипарској фирми “Полиграф лимитед”, која је сада у власништву Војина Лазаревића и Дамира Фазлића.

Исте године када је “Метер&Цонтрол” продат, “Руднап Гроуп”  му је дала  краткорочну позајмицу од око два милиона евра. Давање краткорочних позајмица се наставило све до краја 2013. године, мада се износ позајмица значајно смањио.

Спецификација под знаком питања

Утакмица међу произвођачима заоштрила се 2008. године када је ЕПС најавио да планира да замени два милиона застарелих и непрецизних бројила.

Фирма „Метер&Цонтрол“, коју је основала „Руднап Гроуп“ Војина Лазаревића у априлу 2008. године, укључила се у утакмицу са „Енелом“, који је присутан на тржишту још од деведестих година прошлог века.

Бројила која почиње да производи „Метер&Цонтрол“ модернија су и скупља, такозвана „паметна бројила“, са могућношћу даљинског очитавања.

У априлу 2010. године ЕПС објављује обимну техничку спецификацију у којој прописује стандарде којима у том тренутку могу да одговоре само бројила „Метар&Цонтрол“.

У интервјуу са директорима Српског конзорцијума произвођача бројила, који предводи „Енел“, БИРН-у је речено да је спецификација била „насликана као последњи модел бројила конкурентског произвођача“.

„У том тренутку, одговарала је само њима, није одговарала ни светским произвођачима“, каже директор фабрике „Цити“, Миливоје Станчић, која је део Српског конзорцијума.

Међу домаћим произвођачима бројила издвајају се два конзорцијума– Српски конзорцијум произвођача бројила који чине „Енел“, „Југотраде“, „Цити“ и „ВФ ЕМТ“  и конзорцијум у коме су „Метер & цонтрол“, „ЕWГ“, „Сомборелектро“ и „Сител“.

Ова два конзорцијума окупљају скоро све значајне играче на домаћем тржишту, а у овом саставу су од 2012. године.

Након што је спецификација усвојена, Електродистрибуција Београд, ЕДБ, и Електровојводина Нови Сад, расписују две јавне набавке  почетком 2011. године  за укупно 43.000 бројила у вредности од 3,5 милиона евра. Ова два тендера су уједно и последњи већи успели тендери у Србији.

Добио их је „Метер&Цонтрол“. Цена бројила је била 40 посто скупља од постојећих на домаћем тржишту.

Помоћник директора Електродистрибуције Београд Бранислав Вујанац  каже: „Метер&Цонтрол“  је углавном добијао (тада) послове на тендерима, којих и није било много. Зато што је једино он у том периоду имао тражене техничке карактеристике“.

Мирко Ђурић, који је предводио стручни тим у изради ЕПС-ове спецификације одбацује сваку помисао да је овај документ направљен по мери било ког произвођача.

„Поступак израде овог документа је био апсолутно транспарентан и у њему је учествовао стручни савет од четрдесетак људи, а рецезенти су били стручњаци са Електротехничког факултета у Београду, као и европски стручњаци. Мислите да је могуће да је свима њима промакла таква ствар?“, рекао је Ђурић.

Никола Гашић, који је такође учествовао у прављењу спецификације, а током 2010. прешао да ради као стручни сарадник у Руднап групу каже за БИРН: „Ни говора да је техничка спецификација било коме прилагођена, она је у складу са европским нормама“.

На питање да ли он види као сукоб интереса то што је радио на спецификацији, а убрзо после тога постао консултант једног од понуђача, он одговара: „Не видим разлог да се говори о сукобу интереса“.

Спорни Институт Михајло Пупин

Годину дана након што је ЕПС усвојио спецификацију, остали произвођачи су прилагодили своје моделе бројила захтевима ЕПС-а и постали конкурентни. И поред тога тендери нису реализовани.

Од десет великих јавних набавки, најмање у пет случајева Комисија је оборила тендер, јер је оцену о квалитету струјомера у приспелим понудама давао „Институт Михајло Пупин“ који нема акредитацију за обављање таквог посла.

Сумњу да је поступак нерегуларан подстиче и чињеница да је Институт у конзорцијуму са „Руднап Гроуп“ Војина Лазаревића, оснивача „Метер&Цонтрол“.

БИРН је дошао у посед документа који показује да је управа ЕПС-а свесно бирала неадекватног контролора, иако је знала да то може да доведе до жалби и оспоравања процедуре.

У том документу који је писан у форми закључка са седнице директора свих пет српских електродистрибуција одржаном у Кладову, датираном на 21. јун 2011, пише „Предлог је да се не помиње ко врши прелиминарни преглед, а није спорно да то буде „Институт Михајло Пупин“…“.

У документу упућеном генералном директору ЕПС-а објашњава се да „децидно помињање „Института Михајло Пупин“ ствара могућност успоравања оваквог решења и жалби што би додатно одужило поступак набавки“.

Документ је потписао Животије Јовановић, тада директор Дирекције за дистрибуцију ЕПС-а, а сада заменик генералног директора Александра Обрадовића.

Миливоје Станчић, власник фабрике за производњу бројила „Цити“, тврди да „Институт Михајло Пупин“ није компетентан да оцењује бројила.

„Они дају мишљење како им ЕПС дошапне, а повезани су са Руднапом“.

БИРН је питао једног од директора Института, Миленка Николића, како је на независност њихове процене утицала чињеница да је Институт у конзорцијуму са „Руднап Гроуп“.

Николић је био одлучан да је њихова процена била потпуно независна. „Ни брату не бих гледао кроз прсте. Велики терет је то био, ни за какве паре“, рекао је он.

Оспорена хитност поступка

У најмање два случаја Комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки је оспорила јавну набавку по хитном поступку сматрајући да се критеријум хитности не може узети у обзир када су бројила старија више од 10 година. Набавке по хитном поступку сматрају се нетранспарентним, јер се тако избегава јавни позив, односно, понуђачима се приступа директно.

У оба случаја, ЕПС је доделио посао фирми “Метер&Цонтрол”.

Тако је Електродистрибуција Београд расписала јавну набавку по хитном поступку 31. децембра 2012. године, у вредности 28 милиона динара и навела разлог 500.000 застарелих бројила, што је Комисија оспорила.

Исту одлуку донела је Комисија и у случају Електровојводине која је покушала по хитном поступку у марту 2013. године да купи 70.000 бројила у вредности од око шест милиона евра, од „Метер&Цонтрол“.

Управо овај случај наводе у „Метер&Цонтрол“ као потврду да су заправо они дискриминисани, јер у првом наврату нису били ни позвани да учествују у јавној набавци. Ипак, доставили су понуду и на крају изабрани као најјефтинији понуђач, чему је претходила дисквалификација два понуђача због „непоседовања референце“.

БИРН није био у могућности да независно провери ове наводе.

Незавршен тендер, разлози непознати

Након избора 2012. године на чело ЕПС-а је дошло ново руководство које је променило и поједноставило техничку спецификацију струјомера.

Крајем те године ЕПС је расписао тендер за набавку 30.000 бројила, вредности од око три милиона евра.  Годину и по дана од расписивања, одлука о избору понуђача још није донета, иако у тендерској документацији стоји да ће се одлука донети у року од 20 дана од отварања понуде. Понуде су отворене у децембру 2013. године.

Од тренутка расписивања тендера ЕПС је усвојио преко 240 примедби, што су у конзорцијуму око “Енела” видели као добру вољу да се овога пута поступак спроведе до краја и на регуларан начин.

У разговору за БИРН у мају прошле године, директор Дирекције за управљање и контролу набавки ЕПС-а Млађен Малешевић је рекао да је ЕПС-у било јако битно да се спроведе тендер, како би дошли до увида у цене на тржишту.

Међутим, процедура избора је стопирана када је требало донети одлуку који понуђач добија посао.

Извор БИРН-а који је имао увид у приспеле понуде каже да су сви понуђачи задовољавали техничке услове, а посао је требало да добије понуђач са најнижом ценом. Најјефтинију понуду дао је Српски конзорцијум, предвођен „Енелом“, са ценом од 61 евра по бројилу, док је „Метер&Цонтрол“ понудио бројила за 85 евра по комаду.

ЕПС у писаном одговору БИРН-у објашњава да поступак још увек траје због компликоване спецификације.

„Од поступка јавне набавке се није одустало, али он још није окончан. Техничка спецификација је веома комплексна, а  сама  набавка је подељена у пет партија, што је захтевало дужи временски период у детаљном оцењивању понуда”.

У „Метер&Цонтрол“ немају коментар на чињеницу да ни седам месеци од отварања понуде ЕПС није донео одлуку. Осврћући се на период до отварања понуде, кажу да се тендер одужио због злоупотреба понуђача који се не баве производњом бројила.

„Било је уложено неколико захтева за заштиту права од стране предузећа која немају директну везу са предметним послом. Свака наредна жалба улагана је непосредно након окончања претходне и наставка поступка“, кажу у овој компанији.

ЕПС је крајем јуна 2014. године по трећи пут продужио рок за доношење одлуке и обавестио понуђаче да је нови рок 5. септембар ове године.

Стеван Радуновић, председник Удружења професионалаца у јавним набавкама, каже да је ова набавка спроведена по старом Закону о јавним набавкама који није ограничавао наручиоце у ком временском периоду морају да донесу одлуку.

„Девет месеци је прилично неуобичајан рок, али стари Закон је и то омогућавао“, рекао је Радуновић за БИРН.

Нови Закон обавезује наручиоце да у року од двадесет дана, или у изузетним ситуацијама у року од четрдесет дана, морају да донесу одлуку после отварања понуда.

Набавка за Обреновац пропала

Иако поступак набавке бројила из 2012. године још увек траје, због мајских поплава Електродистрибуција Београд, по налогу ЕПС-а, расписује нови тендер, овога пута по хитном поступку.

Тадашњи директор Дирекције за дистрибуцију ЕПС-а  Жељко Марковић окупио је све понуђаче на састанку и са њима постигао начелан договор да се међусобно расподели 22.000 бројила, уз најнижу заједничку понуду од 61 евра. О овом састанку за БИРН сведоче три независна извора који су присуствовали састанку.

Међутим, од договора се брзо одустало. Жељко Марковић је премештен на друго радно место, а Млађен Малешевић,  како се види из његовог писма упућеног 28. маја директору ЕДБ-а Зорану Рајовићу,  препоручује да се као оријентационе цене користе понуде са актуелног, незавршеног тендера, али без обавезе да се иде на најнижу цену. Цене су варирале од 61 до 100 евра, како сазнајемо из писма до којег је дошао БИРН.

ЕДБ по налогу Малешевића наручује 40.000 бројила, дупло више од потребног броја за Обреновац, са иницијалном идејом да Обреновац добије 20 хиљада, а да остатак буде распоређен на остале четири електродистрибуције у Србији. Овакав потез је сам по себи незаконит, јер није дозвољено да једна компанија у оквиру ЕПС-а купује у име друге бројила према Закону о јавним набавкама.

ЕДБ по хитном поступку одлучује  да одабере понуду трговца бројилима „Елецом“, који  је нудио бројила произвођача „ЕWГ“, „Метер&Цонтрол“ и „Сител“, види се у документу који је БИРН добио од ЕДБ-а.

Ова понуда је  у просеку за трећину скупља од најниже понуде коју је доставио Српски конзорцијум.

БИРН је у тексту објављеном 10. јуна 2014. године упозорио да би овакав избор могао да кошта државу милион евра више него што је потребно.

Представници „Елецома“ нису ни негирали ни потврдили да су нудили бројила „Метер&Цонтрол“, док у „Метер&Цонтрол“ тврде:  „Предузеће „Елецом“ није нам познато, нити смо са њим сарађивали на било ком послу. Такође, није нам познато ни да је ово предузеће негде нудило наше производе“.

ЕДБ је, на крају, одустао од ове куповине уз објашњење да изабрани понуђач није био способан да испоручи робу у понуђеном року, а да куповина бројила за друге дистрибуције, како је тражио ЕПС, није законита.

Арапско „решење“

Годинама уназад грађани Србије не могу са сигурношћу да верују рачунима за струју, јер скоро два милиона бројила није сервисирано дуже од 12 година што је законска обавеза ЕПС-а као дистрибутера електричне енергије.

Нови потрошачи којима су бројила неопходна, купују их на тржишту сами, директно од приватних фирми које имају дозволу ЕПС-а да их уграђују.

На овакав начин ЕПС је донекле премостио проблем нових набавки, али није отклонио суштинску потребу за заменом старих бројила.

Зорана Михајловић, која је у прошлом сазиву Владе била министарка енергетике, најавила је почетком марта да ће се овај проблем решити у договору са Уједињеним Арапским Емиратима.

И директор ЕПС-а Александар Обрадовић је тада рекао да  међудржавни споразум са Уједињеним Арапским Емиратима омогућава да се проблем замене бројила реши путем стратешког партнерства.

Он је у марту на „Копаоник бизнис форуму“ изјавио да “упркос велике муке приликом набавке бројила, постоји светло на крају тунела”.

Светло ипак неће пасти на уговор са арапском фирмом “Амплеx” за чије ће детаље јавност бити ускраћена.

Овај текст настао је у оквиру ЕУ пројекта “Јачање медијске слободе у Србији” који спроводе БИРН Србија и ЦИНС