FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Београд је јуче протресао мали дипломатски скандал који се завршио признањем америчког амбасадора Мајкла Кирбија да је погрешио. Све је почело изјавом америчког дипломате за новопазарски Радио 100 плус, који је пренела агенција Бета, о томе како његова земља гледа на односе између Србије и Русије у контексту украјинске кризе: „Србија је гласно рекла да поштује територијални интегритет свих земаља чланица Уједињених нација, али званичници никада нису додали реченицу у којој говоре да то укључује и Украјину, као и целу њену територију.”

На изјаву амбасадора реаговао је премијер Србије Александар Вучић изразивши „изненађење“ Кирбијевом реченицом. У саопштењу које је стигло из Вучићевог кабинета наводи се и да кабинет „обавештава јавност и амбасадора САД, иначе великог пријатеља Србије, да је лично председник Владе Александар Вучић више десетина пута јасно и недвосмислено поновио став о поштовању територијалног интегритета Украјине, па чак и Крима, као саставног дела украјинске државе”. Као доказ да је тако, кабинет је доставио изјаве које је премијер давао о Украјини. Из тих изјава је јасно да Србија подржава територијални интегритет Украјине, али да нема намеру да уводи санкције Русији.

Уследило је признање америчке амбасаде у Београду да је Кирби погрешио дајући такву изјаву. „Жао нам је због грешке“, каже се у саопштењу амбасаде.

Амбасада наводи да је Кирби дословно рекао: „Србија је јасно рекла ’ми подржавамо територијални интегритет свих земаља чланица УН’. То је оно што сви говоре. Нису додали реченицу ’укључујући Украјину, укључујући читаву територију Украјине’. То је пре подтекст него нешто што је експлицитно речено.”

Чињеница је, пише у тексту који је медијима стигао из америчке амбасаде, „да су и премијер Александар Вучић и први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић у својим изјавама подржали територијални интегритет свих земаља чланица УН, потврђујући посебно подршку Србије територијалном интегритету Украјине, укључујући Крим. Поздрављамо овакве изјаве”.

Ова преписка између кабинета премијера и америчке амбасаде, међутим, само је део шире приче која се јуче повела око могућих притисака на Србију да се придружи САД и Бриселу и уведе санкције Москви. Наиме, одговарајући на питање „Политике“ да ли је тачно да постоје притисци на Београд, премијер је поновио да Влада Србије води политику европских интеграција, али и пријатељства са Русијом. „Наши пријатељи не разговарају с нама језиком ултиматума. Пре нећу бити премијер, него што ћу то да дозволим”, рекао је он.

Вучић је додао и да је нормално што постоје различити ставови о питању „Јужног тока”, али да он не зна како би Србија другачије зарадила милионе евра које ће тај пројекат донети и како би грађевинским фирмама објаснио да се од радова одустаје. „Србија неће одустати од свог европског пута”, нагласио је Вучић и додао да су пред њом многобројни изазови и да „не зна да ли ће Србија увек бити способна да одговори у складу са очекивањима”.

О притисцима је јуче говорио и Ивица Дачић, министар спољних послова. Према његовим речима, Србија ће „неспорно усагласити своју политику са ЕУ”. „За нас је неспорно и ми ћемо се усагласити са земљама ЕУ, али чак ни све чланице (ЕУ) немају о свим темама исте ставове. Ми ћемо водити балансирану политику, а свакако ће бити притисака са различитих страна”, рекао је Дачић.

На посредан начин о притисцима је говорио и амерички амбасадор. Он је у интервјуу за Радио 100 плус рекао и да „САД поштују традиционално пријатељство Србије и Русије, али да свет неће поздравити неосуђивање угрожавања територијалног интегритета Украјине”, и да је „на властима Србије да одлуче шта је интерес државе и да на основу тога донесу одлуке”. Овај део своје изјаве Кирби није накнадно појашњавао.

У разговорима страних званичника и дипломата са председником Србије Томиславом Николићем, бар тако тврди наш извор из његовог кабинета, није било ни помена о захтевима да се промени став Београда према Москви и уведу санкције.

„Не знам да ли притискају премијера, али нас овде нико никада није питао тако нешто. Дневно се виђамо и са по три-четири амбасадора”, каже наш саговорник и додаје да је незамисливо увођење санкција Москви јер би то значило пропаст за Београд који има са Русијом Споразум о слободној трговини који му омогућава да на ово тржиште извезе много производа за које не би било места на тржишту ЕУ.

Професор ФПН-а и бивши дипломата Предраг Симић пак мисли да нас је украјинска криза већ коштала „Јужног тока”. Тај пројекат ће, каже, бити одложен за неку неизвесну будућност и „ту треба да будемо начисто“. 

„Малезијски авион је довео до суноврата односа Москве и Запада. САД покушавају да користе ту трагедију као средство дадефинитивно одвоје Европу од Русије и да је дипломатски изолују. И у свему томе смо се нашли и ми, као земља која не само да се није определила него је доста упадљиво одржавала односе са Русијом. Било је једно бар пет-шест посета на високом нивоу од почетка украјинске кризе које се Западу нису нимало допале”, објашњава Симић.

Управо такво наше држање, како каже, јесте разлог што Србија у последњих неколико месеци има већи значај у покушају изолације Русије него што би имала да је била неутрална, да се није много експонирала. За сада, сигурно неће бити неких санкција Србији.

„Међутим, ако ствари крену у погрешном правцу, и то је могуће. Већ смо искусили доста тога и црне шенгенске листе. За сада још нисмо у некој тамној, али јесмо у сивој зони. Уосталом, поруке Србији се више не формулишу у рукавицама него на начин на који је Кирби рекао”, оцењује Симић и додаје да је обарање малезијског авиона „нешто између Рачка и Маркала“, нешто што служи као кишобран за операцију Израела против Палестинаца у Гази. 

 

Политика / Ј. Церовина