FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Везе српског и руског народа су бројне и дубоке. Њих карактеришу заједничко словенско порекло и православље, али и заједничка борба и слична судбина. Блискост Срба и Руса је потврђена и у стратегији њихових највећих непријатеља. Западне елите су веома предано радиле на разбијању СССР-а и Југославије, држава чији су заштитници били руски и српски народ. У тим процесима Запад није бирао средства. Користио је најподлије методе и најгоре злочинце да би дошао до свог циља. Међутим нестанак Совјетског савеза и Југославије био је само почетак. Западна плутократија је желела коначни обрачун са српским и руским народом, а повампирени нацизам је постао њихова ударна песница.

 

Још 1991. године Европска заједница и САД су Југославију и СССР „изузели“ из међународног права и поставили су правила која ће се примењивати само на ове две државе. Те норме за Запад важе и данас. Декларација о смерницама за признање нових држава у Источној Европи и СССР-у и Декларација о Југославији су требале да обезбеде што бржи и што ефикаснији процес распада СССР-а и Југославије. Суверенитет и територијални интегритет других држава био је гарантован.[1]

 

Неки нови, повампирени нацизам прогласио је Србе и Русе за мање вредне народе на које се примењују посебна правила. „Оно што желимо да постигнемо су независне државе, не само Русије и у Русији, не само Москве и Санкт Петерсбурга, него Урала, Сибира и Далеког истока“ изјавио је државни секретар САД Џејмс Бејкер 24. маја 1992. године у Лисабону.[2] Док је Запад спремао етничко чишћење Срба у РСК, РС и КиМ дајући подршку хрватском фашисти Фрањи Туђману, Збигњев Бжежински је 1993. године упозорио тадашњег председника САД Клинтона да што пре треба завршити са руском националном мањином у бившим совјетским републикама како Русија у будућности не би испунила тај вакуум и опет постала империја. Запад мора због тога да охрабри суседе Русије да се укључе у „европску економску и безбедносну сферу“ (ЕЗ/ЕУ и НАТО).[3] Требало је решити и питање милиона Руса који су преко ноћи постали мањински народ и спречити их да се повежу са матицом. Како то изгледа на примеру српског народа видели смо. Фрањо Туђман који је уживао пуну подршку Вашингтона и Брисела је уочи агресије на РСК 1995. године на Брионима наредио хрватским официрима да обезбеде коначно решење за Србе и њихов нестанак.[4]  

 

Стратегија САД против СССР-а и данас Русије одавно се ослања на прикривене акције – тајне операције које за циљ имају слабљење и разбијање државе изнутра. Тако је било и у Југославији до прве употребе НАТО авијације против РСК и РС 1993. године и агресије на СРЈ 1999. године. Концепт тајних операција САД против СССР-а уобличен је 1954. године у време председника Двајта Ајзенхауера. Комисија на челу са генералом Џимијем Дулитлом је за ту потребу осмислила читав низ активности: ширење дезинформација, субверзивна дејства, организовање државних удара, убиства политичара, утицајних личности из јавног живота, помоћ опозицији и владама чија је политика у интересу Сједињених држава. Те активности је „озаконио“ Конгрес САД 1974. године одобривши посебан буџет за прикривене акције. Вашингтон је у ствари применио стару стратегију нацистичке Немачке.[5]

 

НАТО пакт је 1991. године на састанку у Риму у поверљивом документу под ознаком МЦ-400 означио територију бившег СССР-а и медитерански басен као простор од прворазредног геополитичког значаја. Северноатлантски савез ће у годинама које следе своје активности концентрисати у овом делу света.[6]

 

Међутим на путу им је стајала Србија. 

 

У процесу разбијања Југославије САД и Немачка су употребиле повампирени нацизам. Уз подршку Запада Хрвати су се латили оружја и започели са терористичким акцијама против ЈНА и српског народа. Фрањо Туђман је на Првом сабору ХДЗ-а 24.02.1990. године истакао значај НДХ за Хрвате и изјавио да је она „била израз политичких тежњи хрватског народа за самосталном државом.“ Усташама под заштитом Немачке, Ватикана и САД биће дозвољено да испуне Павелићев тестамент и реализују геноцид над Србима. Клаус Дернер је 70-тих година прошлог века у оквиру немачке обавештајне службе БНД водио фронт за отцепљење Хрватске од СФРЈ. БНД је користио усташку емиграцију и створио „Крајачићев круг на чијем челу је био Иван Стево Крајачић. У њему су били и Јосип Манолић, Јосип Бољковац, Фрањо Туђман и Стјепан Месић. Након признања Хрватске БНД у потпуности преузима контролу над хрватском обавештајном службом. Прво наређење БНД-а било је започети “лов на комунисте”. [7] Приликом отварања Маузолеја у Јасеновцу 31. јула 1966. године представник СР Хрватске је био Крајачић. По завршетку свечаног отварања, Крајачић је, незнајући да су микрофони укључени, рекао: “Овде смо вас премало побили”.[8] Шеф БНД-а Клаус Кинкел и његово одељење за разбијање Југославије су све време тесно сарађивало са ЦИА. Ватикан је такође од почетка подржавао разбијање Југославије и етничко чишћење Срба. Немачка, Ватикан и САД су изазвали рат у СФРЈ и починили најтежи злочин по међународном праву – злочин против мира. Ове државе су и увеле етнички чисту Хрватску у ЕУ и НАТО. 

 

Као што је у рату против Срба Запад употребио хрватске нацисте, у рату против руског народа он користи украјинске нацисте. Легално изабрана влада Украјине на челу са Виктором Јануковичем срушена је употребом насиља и неонацистичких банди. Пучистичка влада у Кијеву је састављена од екстремиста за које су Хитлерови следбеници јунаци. Кључна места преузели су политичари који величају нацизам. Андреј Парубиј је тако постао секретар за одбрану и националну безбедност. Парубиј је оснивач Социјал-националне партије Украјине (СНПУ) фашистичке странке формиране по угледу на Хитлерове национал-социјалисте, у коју су могли да се учлане само Украјинци из које је касније настала партија исте идеологије Свобода.[9] Унијатски запад Украјине врви од поштовалаца Адолфа Хитлера. Становници Лавова града у западној Украјини сваке године учествују у маршу поводом годишњице формирања украјинске СС дивизије Галиција која се борила против Црвене амије у Другом светском рату.Многи од учесника тада носе везене националне украјинске кошуље и држе у рукама ознаке СС Галиције (жути лав и три круне на плавој позадини).[10]

 

Туђманови нацисти су у Хрватској 1990. године укинули статус конститутивног народа Србима, док су украјински нацисти чим су срушили легално изабрану владу затражили укидање руског језика. Министар иностраних послова Русије је због тога позвао ОЕБС да одлучно осуди успон неофашиста на западу земље, позиве на забрану руског језика, проглашење Руса за грађане другог реда и ограничавање слободе изражавања.[11]

 

Етничко чишћење РСК је 1995. године припремљено уз помоћ ЦИА[12] а нацистичке хорде које пустоше Украјину данас такође уживају подршку САД. Агенти ЦИА помажу пучистичким властима у Кијеву да изводе војне операције против руског народа. Бивши шеф државне безбедности Украјине Александар Јакименко је открио да ЦИА контролише кључне полуге власти као и садашње руководство украјинске тајне полиције.[13]Њихове наоружане банде су у Одеси изазвале нереде у којима је погинуло 40 људи. Неонацисти су примењујући методе из Кијева запалили зграду Дома синдиката у којој су били ненаоружани проруски активисти. Многи од њих су живи изгорели. Шеф Комитета Државне думе Русије за послове ЗНД Леонид Слуцки је оно што се десило у Одеси упоредио с нацистичким злочинима. „То је нови Аушвиц“ изјавио је он. Први потпредседник владе Републике Крим, Рустам Тимергалијев, је такође подсетио да су „последњи пут људе у Украјини живе спаљивали нацисти за време Другог светског рата“.[14] Украјински пучисти су по правилу организовали насилне акције против руског народа одмах након посета високих званичника САД Кијеву. Тако је потпредседник САД Бајден охрабрио кијевску хунту да пошаље војску и специјалне јединице са запада земље на градове са већинским руским становништвом.[15] У исто време главни заштитник хрватских нациста НАТО је прогласио Русију непријатељском земљом и почео да звецка оружјем пред њеним границама.[16]

 

Ширење НАТО пакта према Русији није ништа друго него нови Поход на Исток. Разбијањем Југославије, агресијом на СРЈ, и употребом нацистичких банди против српског и руског народа САД и ЕУ су показали да су прави наследници Адолфа Хитлера. Они представљају осовину зла која се неће зауставити било која правна норма, принцип или морално начело. Као и Хитлера њих може да заустави само снажан и одлучан отпор. 

 



[1] Смиља Аврамов, Међународно јавно право, Савремена администрација – Београд, 1997.г., стр. 75.

[2] Смиља Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије, Ветерник-ЛДИ, 1997, стр. 197.

[3] Исто, стр. 28.

[5] Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије, стр. 32.

[6] Исто, стр. 81.

[7] Исто, стр. 194.

[8] Марко Аурелио Ривели, Надбискуп геноцида, Јасен-Никшић, 1999, стр.99

 

Борис Алексић