FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Некада су шпијуни радили по кафанама. Сада, када су старе, чувене кафане позатваране, а карафиндли бачени на сметлиште безбедњачке историје, сироти шпијуни немају свој простор за рад. Зато им треба нова зграда. 

Премијер Александар Вучић је рекао да су пријатељи Арапи вољни да дају 10 милиона долара за нову зграду БИА. Тиме ће, ваљда, сви услови за реформе тајне службе бити створени. Наиме, реформисана Удба имаће комотне услове за рад. И за нове реформе. 

Али, није само БИА гладна нових квадрата, јер је познато да у транзиционим друштвима, сваки пут када је безбедњацима тесно, ни грађани се баш не осећају комфорно.

Иако још није успела да преброји своје некретнине, неки експерти за државну непокретну имовину и покретне оперативце тврде да државних зграда и канцеларија имамо колико год хоћемо. 
У Београду су од бивше велике државе остале све зграде.

Нигде, наиме, нису могли да их понесу. Ни у Загреб, ни Љубљану, ни у Скопље. Тако се догодио својеврсни апсурд. Иако живимо у три пута мањој држави, за оволику администрацију мало су нам и они силни квадрати из СФРЈ. 

Квадратуру административног круга покушао је, додуше, да реши Млађан Динкић, разбацујући силну администрацију – што по Србији, што по Београду. Чак је удомљавао бирократију и у градовима у којима његов УРС није био толико јак.

Да ли би, рецимо, џиновска зграда СИВ-а подмирила апетите канцеларијских малих хрчака? Онај ко није прошетао од њеног источног крила до западног, тај не зна шта значи маратон у затвореном.

Међутим, џангризави административци, ови што хоће још квадрата, тврде да је Јосип Броз ту зграду градио крајње нефункционално, па су ходници појели канцеларије. Ваљда са намером да се они који улазе толико изморе, да, када се коначно домогну својих канцеларија, у њима лакше прихвате идеје самоуправног социјализма.

Шпијуни, дакле, траже нову зграду, у држави која још није успела да попише сву своју непокретну имовину! Нарочито нису сабрали оне виле да Дедињу. 

Тај захтев за нову зграду тајне службе можда открива и корене распада Југославије. Да су имали где да раде, можда се земља не би распала?

Ниједна земља, па ни Србија, ипак, неће сазнати колико њена тајна служба има канцеларија. На свакој општини они имају своју подружницу, тако да заправо нико и не зна где је њихов пословни простор и срески Алексa Жунић. 

Али, ако паре од Арапа за шпијунску паметну зграду стигну, апелујем да се у њој отвори један ретро-ресторан у који би могли да позову своје сараднике на бесплатну чорбу.

А за зановетала која инсистирају да се све о тој згради сазна унапред, од тога ко ће је градити, ко пројектовати и где ће се набавити мермер, стручњаци за безбедност кажу да би то била прва тајна служба о којој јавност зна све. И пре него што се уселила у своје апартмане.

Политика / Александар Апостоловски