FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

Кад могу да прислушкују немачку канцеларку Ангелу Меркел, што не би и нас, помирљиво је изјавио министар иностраних послова Србије Ивица Дачић, поводом открића да је америчка Национална агенција за безбедност прислушкивала разговоре српских званичника.

Штавише, он је том приликом смирено додао да га то није изненадило. Међутим, ако није изненађење да се америчка НСА бави прислушкивањем, и то не терориста, него пријатељских политичара – онда свакако јесте изненађење да српски шеф дипломатије није уложио протест и осудио тај чин.

Наиме, ради се о томе, да се међу оним земљама чије разговоре прислушкује та агенција, званично нашла и Србија и њени политичари, што је вицепремијера навело једино да констатује како то, по његовим речима, „није добра пракса, али да је Србија немоћна да било шта промени“, наводећи пример најмоћније европске земље која је такође ових дана суочена са истим проблемом. Па ипак, показало се да такво поређење баш и није било сасвим оправдано, јер је за разлику од Србије, афера са америчким шпијунирањем у Немачкој изазвала, ако ништа друго - праву буру у тамошњој јавности и оштре реакције њихових званичника.

Дакле, иако се пред анкетним одбором Бундестага који истражује деловање те исте америчке агенције, могло чути да Берлин толико тесно сарађује са њом, да је по речима сведока већ постао њен привезак - ипак се у последње време у Немачкој могао видети прави талас незадовољства и протеста са највиших места у држави. Рецимо, Дачићев немачки колега, министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер је поводом шпијунирања немачких власти изгубио стрпљење, па је дословно казао – „Уколико су ти извештаји тачни, онда се овде не ради о ситној, безначајној ствари“, а истовремено су чланови немачке владе затражили од званичног Вашингтона да се хитно изјасни у вези са тим оптужбама.

У реакцијама на недавне шпијунске активности које су само појачале бес Берлина што је НСА шпијунирала немачке грађане, али и саму канцеларку Меркел, није заостао ни немачки председник Јоаким Гаук, који је рекао „што је превише, превише је“, а посланици Бундестага су најновија открића о шпијунирању НСА оценили као „колосално подривање поверења” и буквално су затражили да званични Берлин „покаже зубе” Америци. Међутим, како рекосмо на самом почетку, српски министар иностраних послова Дачић је шпијунирање Србије од америчке агенције НСА пропратио са приличним спокојем у души, тек уз опаску „да смо немоћни да било шта променимо“.

А када се томе дода изјава са исте конференције за штампу на којој је констатовао „да нам је битно да о нама лепо мисле и у Бриселу, и у Вашингтону, и у Москви“, онда се намеће закључак да другачије реакције на прислушкивање неће ни да буде, а поготово да је тешко очекивати „да ће бити тражено од Вашингтона да се хитно изјасни у вези са оптужбама о шпијунирању српских власти“ или да ће на пример неко рећи „што је превише, превише је“. Па ипак, без обзира на такав изостанак јасне осуде, тешко се отети утиску да ни уз најбољу вољу, о Србији ипак неће једнако лепо да мисле и на Западу и у Москви, јер се то већ много пута у пракси потврдило.

 

Глас Русије / Ратко Паић