FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

            Трилатерала кочи Јужни ток

Као што смо рекли, главни непријатељ глобализма јесте Русија, а гасовод Јужни ток је од виталног интереса за Србију јер укључује обнову њеног суверенитета. Огромни приход који би од пројекта Јужни ток остварила Србија омогућио би њеним грађанима далеко виши животни стандард, као и општи економски бољитак.

 

Русија је свој пројекат повратка у Србију и на Балкан започела путем енергетског сектора тако да је сасвим природно да Запад жели да у министарству енергетике постави своје људе од поверења. Када се знају ове чињенице, јасни су и потези овог министарства – најављено гашење Србијагаса, самовољна измена предлога споразума са Русијом, опструкција почетка грађења Јужног тока, као и на кога се односе речи генералног директора Гаспрома Алексеја Милера када је током последњег боравка у Србији у разговору са државним званичницима изјавио да неко из власти кочи Јужни ток. Тај неко из власти који кочи Јужни ток јесте управо горепоменута министарка енергетике Зорана Михајловић.

Први човек руског „Гаспрома“ Алексеј Милер жалио се у Влади Србије да „појединци покушавају да опструирају“ гасни споразум између Русије и Србије и спровођење у дело пројекта Јужни ток. Вучић је дао личне гаранције да ће избацити из странке и Владе сваког ко буде кочио Јужни ток. Међутим, остаје питање колико можемо веровати речима Александра Вучића.

Када је Алексеј Милер потписао стратешки споразум, он се сусрео са премијером Дачићем и првим потпредседником Вучићем. На оба састанка Милер је поновио да појединци опструирају гасни споразум. Милер никога није именовао, али је рекао да је у питању стратешко партнерство Русије и „Гаспрома“ са Србијом и „Србија гасом“. Милер је истакао да је директор „Србија гаса“ Душан Бајатовић гарант партнерства.

 

Свима је јасно да се води отворени рат између министарке енергетике Зоране Михајловић и директора „Србија гаса“ Душана Бајатовића који се бори за то да се пројекат Јужни ток реализује и да се споразум са Русијом о трасирању гасовода спроведе у дело. Бајатовић при свему овоме заступа интересе Руске Федерације, а самим тим и интересе Републике Србије и очигледно је да Душан Бајатовић има подршку из Москве. Русија жели да Србија постане њена интересна сфера, што би уколико се оствари, само користило грађанима Србије. Трилатерала и Запад не маре нити брину о интересима обичних грађана Србије, док с друге стране Русија има сасвим други приступ. Добробит читавог друштва би користио Русији и учврстио њену позицију на Балкану. С друге стране, Запад има веома другачији приступ. Не само да је био на страни српских непријатеља током грађанског рата у бившој Југославији и да је на много начина помагао и учествовао у извршавањима најгнуснијих злочина против Српског народа, већ нас је НАТО бомбардовао и отео културни и духовно неодвојиви део Србије и од њега направио вештачку квази државу Косово. Толико је разлога због чега би Србија тесно требала да сарађује са Русијом да их не можемо све ни набројати. Запад је одувек био експлоататорски оријентисан према Србији за разлику од Русије која је одувек заступала интересе Србије.

Наравно, западна агентура у Србији је веома јака и не само то, она је већ константно на власти без обзира на недавне резултате избора. Нема разлике између старе власти и нове која је као што смо видели једна испостава Трилатерале у Србији. Сукоб интереса Русије и Трилатерале у Србији најбоље се може видети на примеру енергетике. Министарка тог ресора Зорана Михаиловић „није крила разочарање што је државни ревизор поднео само прекршајне пријаве против `Србија гаса` и затражила је да тужилаштво реагује јер је због (наводних) неправилности у јавним набавкама, како каже, забележен губитак од око 450 милиона евра.“ (16)

Министарка, која је само једна особа са бројног списка људи горенаведених, који представљају западну агентуру у Србији настоји свим средствима да уништи „Србија гас“ и да тако оствари планове Трилатерале да се пројекат гасовода Јужни ток никада не реализује. Ипак, упркос свим истрагама о наводним злоупотребама средстава „Србија гаса“, подаци поменутог предузећа говоре довољно за себе.

„По званичним подацима Европске агенције за енергију, Србија је претходних година била у групи земаља са најнижим ценама гаса у Европи. Примера ради, у новембру 2012. године цена гаса у Србији је износила 35 евроценти по кубном метру, док је у готово свим осталим земљама у окружењу цена била виша од 50 евроценти (у Босни и Херцеговини цена је била 0.53 евра, Хрватској 0.50, Словенији 0.59…).“(17)

Зорана Михајловић, што никако не смемо да изгубимо из вида, се састала са својим бугарским колегом Стојневом, при чему је најавила изградњу гасовода

 

Ниш-Софија. (18) Тај гасовод би требало да буде финансиран из европских фондова, а сви знамо шта то значи. Пошто је Бугарска постала пуноправна чланица Трилатерале, овај гасни споразум би само ишао у прилог томе да се наруши енергетска веза Србије и Русије и да се она замени са енергетским везама које би биле у контроли Запада. Министарка енергетике је најавила и реформу „Србија гаса“, како би Србија наводно ухватила корак са Бугарском када је у питању енергетика. Зорана Михајловић наравно није пропустила прилику да укаже како смо тобоже зависни само од Русије када је у питању снадбевање гасом и да гасовод Ниш-Софија представља алтернативу која ће нас ослободити те „зависности“. Министарка је истакла следеће: „Србија, као и Бугарска, јесте земља која жели да буде енергетски стабилна и независна. Свесни смо да од тога зависи и економија и привредни раст, као и да то може да нам помогне као држави, али и као региону да повећамо запосленост“. (19)

 

На који начин Зорана Михајловић настоји да уништи „Србијагас“ и да тиме спречи настојања Русије да Србију учине једном од земаља које би биле у њеној интересној сфери говори у прилог и њене константне изјаве како је „Србијагас“ пред банкротом. Она је у интервју који је дала агенцији Танјуг изјавила да пословања јавних предузећа морају да се преконтролишу, а посебно, не чуди нас уопште, „Србијагас“ јер је то предузеће пред банкротом.

„Упозоравали смо много пута да, ако постоји могућност, то треба да уради полиција, рекла је Михајловић и поновила да је Србијагас пред банкротом и да постоје основане сумње „да ту ствари морају да се преиспитају. Она је захвалила запосленима у Србијагасу који су Антикорупцијском тиму Министарства енергетике слали податке о раду тог предузећа јер, како је рекла, до информација о Србијагасу је тешко доћи. Михајловић је оценила да су ти и подаци државног ревизора о пословању Србијагаса довољни да добијемо извештај надлежних органа о томе шта се дешавало у том јавном предузећу.

Она је нагласила да, паралелно са тим, треба да се одвија финансијска консолидација и реформисање Србијагаса, јер је то предузеће дошло у ситуацију да не може више да испуњава ниједну своју обавезу. Обавезе Србијагаса према добављачима износе више од 40 милијарди динара, навела је Михајловић. Министарка је поновила да ће план реформисања Србијагаса поново бити прослеђен Влади на усвајање и да ће о том програму разговарати и са министрима финансија и привреде. „Нећемо да дозволимо да једно стратешки важно предузеће на очиглед свих пропадне“, поручила је министарка. Одговарајући на питање да ли ће се таква ситуација у Србијагасу одразити на инвестиције тог предузећа и на изградњу гасовода „Јужни ток“ која треба да почне до краја године. Михајловић је нагласила да је држава Србија гарант за „Јужни ток“ и да ће, као и до сада, учинити све да испуни преузете обавезе које се тичу тог пројекта. Да би Србијагас могао да буде стожер свих тих послова, морамо да направимо ефикасно предузеће, поручила је Михајловић. „. (20)

Не чуди што ће се састанак Трилатерале догодити у Србији наредне године на стогодишњицу од почетка Првог светског рата. Постоје рационални страхови да ће центри моћи покушати да спроведу ревизију историје која би ишла на штету Србије. Морамо да поменемо да је Ивица Дачић „запао за око“ Трилатерали и да је сасвим извесно да ће она покушати да га врбује за своје интересе. „Неки извори говоре да би као „придружени“ члан  или „посматрач“ на скупу Светске владе могао да буде садашњи премијер Ивица Дачић, под условом да до тада остане премијер Србије, или да буде важан политички играч за наредну деценију у Србији. Поставља се питање зашто се „типује“ на Ивицу Дачића лидера СПС-а, премијера и министра полиције Србије? Постоји више могућиг разлога. Први је то што је успео да на миран и транзициони начин трансформише СПС од партије јаког утицај политике Слободана Милошевића до меке опције социјалистичке и социјал-демократске опције блиске политици СИ и ЕУ.

Друго, што је Ивица Дачић успео да направи помирење са ДС, и да у том процесу влада Србијом од 2008-2012. године. Социјалистичка Интернационала има позитивно мишљење о Ивици Дачићу и СПС, али пут у пуноправно чланство које је близу, за сада „кочи“ бивши председник Србије и садашњи почасни председник ДС Борис Тадић. Треће, Ивица Дачић је министар полиције већ пет година и показао се кооперативан са светским центрима безбедности на западу, у ЕУ и САД, око борбе против светских и регионалних криминалних картела који угрожавају интересе у ЕУ, али и САД. Четврто, што је СПС и сада власт са СНС и што јача добре односе са амаричком администрацијом која има позитивно мишљење о Ивици Дачићу. Пето, што је отворио политичке односе са Косовом и показао се као „вешт“ преговарач у региону, али и блискост са  политиком  САД и ЕУ на Балкану. Шесто, што се на Ивицу Дачића рачуна у вођењу државне политике и у наредних пет до десет година у различитим формама деловања. Предлагачи сматрају да је Ивица Дачић тактичан, рационалан реал-политичар са равнотежом политичког утицаја и окренутости ЕУ, али теснијим везама са САД. Управо то су могући разлози зашто је Ивица Дачић „пожељан“ за посматрача или придруженог члана Трилатералне комисије.“ (21)

Трилатерала у Дачићу види особу од поверења и није спорно да је Дачић човек Запада у Србији који спроводи интересе САД и ЕУ. Такође није спорно и сасвим је очигледно да је емисија телевизије Б92 „Инсајдер“ прављена по жељи Трилатерале јер њен пројекат јесте још један напад на предузеће „Србијагас“, што се види из сјајног текста политичког аналитичара Ђорђа Вукадиновића. (22)

Ивица Дачић је у интервју датој телевизији Б92 истакао да је питање Јужног тока осетљиво и то не само у економском већ и у политичком контексту. „О томе смо више пута разговарали, знате шта, сваки други наш корак био би израз неповерења према Русији и у том смислу је то веома осетљиво политичко питање, а не само економско. Наравно, то не значи да треба омогућити крађе. И ја сам сагласан да треба што више смањити простор за било какве манипулације.“ На питање зашто је држава дозволила да предузеће које је задужено за изградњу Јужног тока буде у Швајцарској Дачић одговара: „Договор са Русима је постигла влада Коштунице и Тадића. Претходна влада у којој смо били није могла да уради ништа осим да настави спровођење тога, а нарочито ова влада сада. Према томе да ли је то урађено у складу са највишим економским интересима или не, то је сада друго питање. Ову тему смо ми такође покретали више пута са жељом да све буде чисто, транспарентно, осим онога што руска страна не жели да буде објављено. Са тог аспекта и постоји та идеја да та фирма, пошто почиње изградња Јужног тока буде пребачена овде“ (23)

Доказ за наше тврдње о лојалности Ивице Дачића западним центрима моћи пружа сам Дачић. „Mи желимо да Србиjа постане чланица EУ што jе пре могуће. Штавише, уверени смо да ће Србиjа бити следећа, 29. чланица EУ, jер веруjемо да jе то потребно и Србиjи и EУ“, рекао jе Дачић у интервjуу за америчку ТВ мрежу Си-Eн-Eн (ЦНН), обjављено jе на веб саjту те телевизиjе и изразио очекивање да ће Србиjа бити примљена у наредних десет година. ЦНН jе подсетио да ће Србиjа, када уђе у EУ, бити jедина чланица тог блока коjа ће имати споразум о слободноj трговини са Русиjом. На питање да ли сматра да ће Србиjа због тога бити своjеврсна европска капиjа према Истоку, Дачић jе одговорио:“Србиjа jе увек била Исток на западу и Запад на истоку. Увек смо били негде између. И због тога jе приjем у EУ главни стратешки циљ Србиjе“, рекао jе он.

Премиjер Дачић jе напоменуо да Србиjа, такође, жели да сачува старе савезе и приjатељства, попут оног са Русиjом или Kином, обнови приjатељства са земљама као што су Велика Британиjа, СAД или Француска, али стекне и нове приjатеље међу онима коjи то никад раниjе нису били, на пример с Немачком. Oн jе рекао да већина грађана Србиjе подржава процес евроинтеграциjа jер веруjе да jе у интересу земље да буде „део нормалног света“, мада има и оних коjи се томе противе.
Србиjа, према његовим речима, не сме да буде заточеник сопствене прошлости, већ треба да гледа у будућност.“ (24)

ЦНН наравно није поменуо, као ни Дачић, да ће Русија раскинути уговор о слободној трговини са Србијом уколико она постане чланица ЕУ. „На путу придруживања, Европска унија ће од Србије тражити да раскине Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, што ће имати економске последице по Србију“, изјавио је бивши амбасадор Руске Федерације Александар Конузин. (25) Што се тиче тога да ће Србија настојати да сачува стара пријатељства као што је пријатељство са Русијом и Кином јесу само празне речи и пука демагогија, јер нико неће од великих сила које су нам биле историјски савезници гледати на Србију исто уколико она уђе у ЕУ.

Трилатерала дакле, има своје људе који су на власти у Србији и на жалост ми не можемо очекивати никакво мењање погубне спољне политике ове државе. Морамо бити песимисти јер се Русија постепено истискује из Србије, што ће имати далекосежне негативне последице по грађане ове земље. Руски министар одбране Сергеј Шојгу би ускоро требало да посети Србију како би се коначно и формално закључио уговор о испоруци руског оружја Србији које би требало да укључује најсавременије ваздухоплове и радаре, али и најсавременије системе ПВО С-400. Међутим, уколико узмемо све ово што смо до сада рекли у обзир, тешко је да ће Руска Федерација оваквој Србији која има продану власт и заиста испоручити оружје.

 

Да закључимо, Трилатерала је основана како би се Русија избацила из Европе, а садашња власт у Србији јој само помаже да коначно и оствари планове који су зацртани још у прошлом веку. Међутим, оснивачи Трилатерале су се у једном преварили, што може бити погубно по ову комисију односно по „владаре из сенке“. Они нису рачунали на Кину као силу у успону и питање је како ће успети да најмногољуднију земљу света ставе под своју контролу. Веома тешко јер се глобална политичка слика света драстично променила од када је Трилатерала основана 1973. Војна и економска моћ се све више концентрише на Истоку, а осим тога појавио се и нови блок земаља БРИКС-а који може помрсити рачуне Трилатерали. Људи који су на власти у Србији морају једном коначно да схвате да се равнотежа моћи у свету поново успоставља и да се источна хемисфера полако буди и све више шири своју сферу утицаја. На примеру Сирије могли смо да видимо како САД и Запад губе тло под ногама када се Русија и Кина удруже и покажу зубе.

                                                                               KRAJ

 

( Владимир Јевтић )