FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

|Желео бих да са вама поделим мишљење неименованог корисника форума Крстарице, које сам, прошле године, сачувао од заборава на мом диску. Делује ми сасвим интересантно и данас.

 

Aпсурд демократије

Вртим се по нету, па измеђуосталог, нешто брчкам по сајту Министарства за државну управу и локалну самоуправу http://www.drzavnauprava.gov.rs/ и за око ми запада регистар политичких партија http://www.drzavnauprava.gov.rs/register-parties.php загледам онај регистар а онда почнем да размишљам о вишепартизму у Србији, некадашњем и данашњем, о Закону о политичким партијама http://www.paragraf.rs/propisi/zakon...strankama.html и приметим неке апсурдне ствари, које у ствари не воде демократији, већ је прилично ограничавају, а делом и обесмишљавају.

Дакле, почетком вишепартијског система кренуло се са оснивањем партија, малих и великих, неке су биле озбиљне а неке неозбиљне (Универзалистички блок, Партија природног закона /мада су они учествовали на изборима у многим земљама, чак и у САД /, Рок ен рол странка, железничка демократска странка, Партија обичних пијанаца (Бора Ђорђевић)..итд..итд...). Од озбиљних, неке су преживеле а неке иако су кренули са озбиљном идејом, нису имали снаге да опстану у рововској борби на политичком тржишту. Прича се да је (не мора да значи) Слоба Милошевић намерно на сваким изборима гурао извесну Афирмативну странку, да би управо она била прва на гласачким листићима на којима су партије биле поређане по азбучном реду, или да су намерно каднидовали на председничким изборима неког лика да не би Вук Драшковић (или Драшковић Вук) био први на листи, јер неки од бирача по инерцији заокруже првог, на листи, ко год да је, чисто да заокруже нешто, било да је то Афирмативна странка или тај каднидат за председника (ако је уопште и постојао).

Од тих '90-их до доношења горелинкованог Закона за оснивање партије је било довољно 100 потписа комшија и рођака (+ нека таксица). Онда се кренуло са причом да се на тај начин обесмишљава демократија јер Србија има 600 политичких партија а озбиљне земље свека неколико (негде и само две које се смењују на власти). Мислим да Србија никада није имала 600 партија већ је једноставно регистар политичких партија био лош. Свако ко оснује партију упише је у регистар а после, иако партија престане да ради после 6 месеци или већ..колико времена, му не пада на памет да је одјави из регистра или зато што га мрзи или зато што се плаћа такса, а што би давао неко паре бзвз...? Из те приче о 600 странака се дошло на идеју да се пооштре услови за оснивање политичких партија. Па се дошло до тога да је за партију потребно 10 000 потписа, судски оверених, дакле за сваку оверу чини ми се 50 динара (или тако нешто) што значи 10 000 Х 50 дин 500 000 динара (а увек има неважећих, па мора да се скупи и више потписа) осим за партије националних мањина. За њих је 1 000 потписа. Нови Закон је у парламенту критиковала само Весна Пешић а све партије су га подржавале (или је можда ЛДП и групација око њега била против...мислим да је и Жарко Кораћ био против, ал' како иначе да одржи "социјалдемократску унију" кад су чланови само он и његова баба). Имам утисак да су га све партије подржале јер су све оне заузеле своје позиције на политичкој сцени и ни једној од њих није потребна нова, која би им правила конкуренцију па су зато одлучили да направе, готово немогуће услове за регистрацију партије (бар је у том тренутку деловало немогуће да се скупи 10 000 потписа и дају све таксе, осим за оне организације које су већ имале јаку инфраструктуру па могле да скупе потписе и лову). Закон је критиковао и Чавошки који је, ако се не варам, и Устанвом суду писао неке поднеске ал' се не сећам какоо му се то завршило (он је ово радио јер је имао партију пензионера која се звала Српска либерална странка).
Донет је Закон, чија је намера била да "уозбиљи" политичку сцену у Србији и сада имамо резултате тог Закона. Ни једну своју функцију није испунио, осим што је онемогућио политичко деловање мањим политичким групама (нпр. поменута СЛС чавошког, никада није имала присталице али се не може рећи да је била неозбиљна странка. Она је угашена новим Законом јер пензионери нису могли да скупе 10 000 потписа али је странка била активна, издавала је књиге, публикације, имала је свој сајт, часопис).
Дакле, онемогућено је деловање неких политичких групација али је зато прва партија која је уписана у регистар
 Политичка странка "СОЦИЈАЛНА ПРАВДА" датум оснивања: 21.06.2007. Дакле, ова странка се уписала и пре ДС, СРС, СПС, и осталих великих странака. Па се питам, одакле 10 000 потписа странци за коју нико никада ни пре ни после тога није чуо? Имам утисак да је једноставно неко из странке имао приступ великој бази података (нпр. регистар неког синдиката са матичним бројевима чланова / ово можда због назива странке социјална правда/ или је можда имао приступ подацима МУП-а или већ...некако имао базу података и испотписивао 10 000 људи и направио странку. Дакле, класична злоупотреба која се и не проверава (а и зашто би? и како би?)
Следећа чудна ствар новозаконске демократије је то да има далеко више партија националних мањина него што има партија које нису национално опредељене или које засупају интересе већинског народа (нпр. ромска странка из новог сада која је у власти на локалу или НОПО која има посланика а која "тобоже" штити интересе Влаха, у ствари их и не штити, већ онај смрдља Никола Тулимировић јавно прича како је једини разлог увођења у статут приче о заштити Влаха то да скупе само 1000 потписа а не 10 000.
Ако сам добро пребројао, има 41 странка која нема национално обележје или представља већински народ и 55 странака националних мањина. Дефинитивни апсурд а НОПО и ова циганска партија у Новом Саду су још једна потврда овог апсурда.

Онда постављам себи питање:"Где су Двери?" Двери нису ни регистроване као политичка партија а делују као партија. Зашто се не региструју као партија?

Ту је и текст из Блица о обарању рекорда по броју партија у скупштини http://www.blic.rs/Vesti/Politika/32...ini-45-partija мада, ту поред партија имамо и велики број организација које нису уписане у регистар јер нису ни партије (попут Двери, само што су ове друге ушле у парламент на мала врата). Ту се опет поставља питање, зашто велике партије вуку ове мале, бедне и ситне на својој листи? Кад се зна да су велике партије у Србији само СНС, ДС,СПС,ДСС,ЛДП, УРС и још пар странака које имају неки мали утицај али саме цензус не прелазе (нпр. ЈС, СДПС, ПУПС...) И ове мале странчице добијају лову као парламентарне странке иако је не заслужују. Да није то разлог прављења коалиција? На листи велика странка стави гомилу малих па она добија највећи део, али и ове мале добијају делове, и део тога плаћају највећој? /ово ми сад у писању пада на памет, нисам проучавао финансирање /.

Све у свему, закључак би био, да треба увести већу слободу када је регистровање партија у питању (у ствари, мислим да и не треба правити регистар, јер он показује неозбиљност политичког организовања, већ само пред изборе изборна комисија да региструје пријављене партије, које би имале слободу деловања, а ако делују између избора, делују а ако не делују нико и не зна за њих, чак их не чита ни у регистру, јер регистра не би ни било, или да се уведе "обнављање" деловања у регистру...али да се не тражи цензус од 10 000 потписа, нпр. Демократе које су донеле Закон су заборавиле да је њихову странку основало 15-20 интелектуалаца у неком салонском стану у Београду (мислим да је коштуничином). Скупили се Коштун, Мићун, Ђинђа, Пекић, Чавошки, Никола Милошевић итд..итд...и напраивли странку. Није им требала ни лова ни потписи и то у оно време мрачних сила.

Такође, треба направити финансирање полтичиких партија које не би омогућавало "извлачење" пара из буџета. У ствари, можда и укинути буџетско финасирање, мада је то немогуће учинити.