FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Иако је Александар Вучић после разговора са Жозеом Мануелом Барозом изјавио да је у Србији  најлошије стање у области животне средине, јер ту „ама баш ништа немамо у складу са европским стандардима”, судећи према искуству наших суседа, не мора да значи да нам се у предстојећим преговорима са ЕУ у тој области сасвим лоше пише.

Многе земље су постале чланице ЕУ, а да нису испуниле све обавезе из те области. Хрватска ће све стандарде из поглавља 27 о заштити животне средине испуни тек 2023. године.

Једини проблем је што ће Србији да би достигла еколошке стандарде ЕУ бити потребно 10,6 милијарди евра до 2030. године. Словенију је то коштало 2,7 милијарди евра.

Због лошег стања у области заштите животне средине представници ДС-а су јуче затражили одговорност за министарку Зорану Михајловић која је у претходној влади била задужена и за ресор заштите животне средине. Михајловићева је одговорила да је лоше стање у области животне средине у Србији заоставштина бившег министра Оливера Дулића и ДС, који су оставили дугове и нереализоване пројекте.

Министар без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић каже да аутори саопштења показују пре свега суштинско неразумевање када је реч о поглављу 27.

„Поглавље 27 је свим државама у процесу приступања ЕУ представљало један од највећих изазова због тога што примена стандарда ЕУ у области животне средине, захтева огромна финансијска средства. Примена стандарда траје и неколико година након ступања у чланство”, каже Јоксимовићева.

„За ово поглавље, према економској анализи Националне стратегије за апроксимацију у области животне средине за Републику Србију, до 2030. године биће потребно 10,6 милијарди евра. „Најзахтевнији сектори инвестиција су сектор вода, отпада, сектор индустријског загађења и буке”, каже наша саговорница и истиче да је поглавље 27 суочено са великим инфраструктурним финансијским издацима, што отежава спровођење права ЕУ у овој области, те да су због тога неопходни додатни извори финансирања кроз пројекте, донације и кредите.

„Тренутно је Србија у фази израде стратешких приоритета у вези са инвестицијама у поглавље 27. Када је реч о средњорочним изазовима са којима се Србија суочава, то су административни капацитети за примену политике, као и за израду потребних политика у овој области. Дугорочни изазови који се очекују у току преговора су договарање са ЕУ прелазних периода за пуну имплементацију тешких директива након ступања у чланство”, каже Јоксимовићева, од које сазнајемо и да је први, експланаторни скрининг за ову област предвиђен у септембру.

Да је хармонизација са европским еколошким прописима скупа сведочи и податак да је, рецимо, то Словенију коштало 2,7 милијарди евра. Када смо својевремено разговарали са Марком Слокаром, који је овде био саветник на твининг пројекту, а пре тога вођа радне групе Словеније за преговоре са ЕУ у области животне средине, причао нам је да је његова земља 1998. године, по оцени ЕУ, била најлошији кандидат за пријем у ЕУ, али да је 2004. у унију ушла као најприпремљенија чланица од свих.

Да и Хрватска, која је чланица ЕУ, и даље има посла са поглављем 27 сведоче подаци са сајта тамошњег министарства за заштиту животне средине. Та земља се обавезала да успостави целовити систем управљања отпадом, осигуравши прелазно раздобље до краја 2018. године. Кад је реч о квалитету вода, прелазно раздобље је чак до краја 2023. године, и то за изградњу система одводњавања и прочишћавања комуналних отпадних вода. А, зарад смањења индустријског загађења, 67 индустријских постројења мора да унапреди свој начин рада, најкасније до краја 2017. године.

И Црна Гора – која је пре две године отворила преговоре са ЕУ – затражиће, према речима главног преговарача Александра Андрије Пејовића, одређене прелазне периоде. Пејовић је изјавио да ће почетак преговора о поглављу 27 бити 2015. и да ће његова земља, због усклађивања са стандардима ЕУ у области заштите животне средине део потребног новца добити из фондова ЕУ, док ће се део инвестиција финансирати из кредита европских и светских финансијских институција и кроз директна страна улагања.

-----------------------------------------------------------------------------

ДС: одговорна Зорана Михајловић

Михајловић: То је заоставштина Оливера Дулића

Из Демократске странке је у саопштењу наведено да је индикативна изјава премијера Вучића који је констатовао део извештаја Европске комисије у ком пише да у области заштите животне средине Србија у претходном периоду апсолутно ништа није урадила. „Ко је био министар задужен за заштиту животне средине у претходном периоду и која је његова одговорност? На све пропусте као и на чињеницу да се министарка Михајловић апсолутно није бавила овом области, представници ДС-а су реаговали након чега су уследиле најгоре оптужбе и увреде”, наводи се у саопштењу, које је пренела Бета.

Додаје се да сада исте оцене износе и представници Европске комисије и да јавност коначно треба да добије одговоре, а министарка Михајловић поднесе извештај и сноси одговорност. „Активности министарке Михајловић у вези са питањима заштите животне средине биле су базиране на политичком реваншизму који се огледао кроз укидање акције ’Очистимо Србију’ у којој је учествовао велики број грађана и предузећа, у којој је повећано прикупљање отпада од становништва, очишћено око 3.000 депонија, започета изградња рециклажних центара”, наводи се у саопштењу.

Лоше стање у области животне средине у Србији је заоставштина бившег министра Оливера Дулића и Демократске странке, који су оставили дугове и нереализоване пројекте, изјавила је јуче потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и животне средине Зорана Михајловић.

Потпредседница владе је поводом саопштења ДС-а, да последице нерада у области заштите животне средине, за коју је у претходном мандату она била задужена, констатује и Европска комисија, рекла да још нису враћени дугови које су Дулић и ДС оставили, као и да ће за увођење реда у тој области вероватно бити потребне две-три године. „Стање у области животне средине је управо последица невероватно бахатог одношења према средствима за ту намену и животној средини управо ДС и њиховог бившег министра Оливера Дулића и не може да се среди за годину и по дана колико сам ја била министар (задужена за ту област у претходној влади)”, рекла је Михајловићева за Танјуг.

Не би, каже, волела да се икад више у Србији деси „да имамо министре, који су кроз пројекте попут ’Очистимо Србију’ коштали земљу 25.000 евра и новцем намењеним за ту акцију без икаквих резултата куповали лепезе и све друго, само се нису истински бавили заштитом животне средине”.

Према њеним речима, они (ДС) су Србији, односно новој влади од пре годину и по дана оставили дуг само Фонда за заштиту животне средине од 7,5 милијарди динара и 1.600 нереализованих пројеката и 316 пројеката који су плаћени, а нису извршени.

Министарка Јоксимовић каже да су аутори саопштења показали пре свега суштинско неразумевање када је реч о поглављу 27. „Поглавље 27 је врло захтевно и примена стандарда захтева огромна финансијска средства. Када то говоримо не мислимо на акцију ’Очистимо Србију’ већ говоримо о озбиљним инвестицијама у износу од неколико милијарди евра. Право питање је зашто све владе у последњих 10 година, колико смо у некој од фаза европских интеграција, нису успеле ништа да ураде од онога што је у вези са животном средине и поглављем 27.”, каже и додаје да верује да је главни разлог тај што смо увек имали друге проблеме за решавање, пре свега економске и социјалне.

Политика / Биљана Чпајак