FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed
Две ствари су биле њему проблематичне, а то је наш став око Украјине, а друга је посета председника Белорусије Лукашенка

Станислава Пак: Две ствари су биле њему проблематичне, а то је наш став око Украјине, а друга је посета председника Белорусије Лукашенка

Поводом викенд посете одлазећег председника Европске комисије Жозе Мануел Бароза, који је рекао да 50 одсто спољне политике Србије није у складу са политиком Брисела, РСЕ се бави питањем: шта конкретно треба Србија као кандидат за чланство у Европској унији да уради, како би ускладила своју спољну политику са Бриселом? Шта удаљава Србију од спољне политике ЕУ? Како разумети изненадно позивање појединих политичара скромних капацитета Титовом улогом у хладноратовској подели света? Као фасцинација или алиби?

 

Станислава Пак, саветница председника државе, која је присуствовала разговору Томилсава Николића са гостом из Брисела, преноси на које је спорне потезе Београда Барозо указао.

„Две ствари су биле њему проблематичне, а то је наш став око Украјине, а друга је посета председника Белорусије господина Лукашенка. Било је речи и о Јужном току, додуше веома кратко. Господин Барозо је истакао да се ЕУ не противи том пројекту, само тражи да енергетски систем и законодавство буду усаглашени са прописима ЕУ, везано и за набавке и за све друге процесе који се тичу тог пројекта“, каже Пак.

Да ли је проценат од 50 одсто неусклађености спољне политике земље кандидата за чланство у ЕУ алармантан?

„Проценат од 50 одсто је за земљу у овој фази придруживања изузетно низак, односи се на одлуке, резолуције и све оно што је предлагала ЕУ у односу на украјинску кризу, односно Русију. И ту је дискрепанција између жеље и потребе Србије да се придружи ЕУ и са друге стране неисказаној адекватној подршци спољној политици ЕУ. И то је нешто што се константно бележи и очигледно је да је Барозо овога пута озбиљно обратио пажњу српским званичницима да таква пракса мора да се усклади са ставовима ЕУ, односно да Србија мора јасније дефинисати своју спољну политику у складу са ставовима ЕУ“, наводи Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику.

Занимљиво је да, уместо да расте ниво усклађености политике Србије са ЕУ којој тежи, она последњих месеци драстично пада, упозорава Јоксимовић.

„Што се тиче те врсте подршке ставовима ЕУ у претходним годинама, рецимо у 2013. и 2012. проценат подршке Србије је био преко 90 одсто, у неким тренуцима чак и 98 одсто. Ове године, од избијања украјинске кризе, он је нагло пао, негде у мају је био 43 одсто. И ја мислим да је управо то оно на шта је Барозо хтео да обрати пажњу званичницима у Београду. Наиме, 16. јула би требало да буде одржан скрининг за поглавље 31 које се управо односи на спољну политику и у оквиру тог поглавља ће, између осталог, бити мерена подршка Србије заједничким ставовима ЕУ“, оцењује она.

Николић као нови Тито

Председник Србије Томислав Николић је, саопштивши јавности узнемиравајући податак, то прокоментарисао речима да ће Србија „много озбиљније у будућности размишљати о томе да ли смо можда пропустили прилику да негде имамо истоветан став са ЕУ“, али је одмах додао: „Или је можда ситница одлучивала или како ћемо гласати или да ли ћемо се нечему придружити или не.“

Остало је нејасно да ли је та „ситница“ коју помиње Николић украјинска криза и однос Србије према Кијеву и Москви, односно према потезима ЕУ. Николић је поновио шта су координате српске спољне политике: „Србија има пријатеље и на истоку и на западу и на северу и на југу.“

Србија покушава да, у времену када односи Москве са једне и Брисела и Вашингтона са друге стране опасно клизе према хладном рату или одмеравању снага два полиитичка блока, одржи спољну политику на два колосека. И Москва и Брисел, и Меркелова и Лукашенко, и Кијев и Путин , и европско тржиште и руски гасовод по неевропским условима…

Председник Србије Томислав Николић који је био домаћин белоруском председнику Лукашенку, човеку коме је забрањен улазак у земље ЕУ, својевремено је изјавио да би волео да Србија води политику какву је водио Јосип Броз Тито.

„На самиту Афричког јединства у Адис Абеби прошле године ја сам стајао поред Мугабеа и Зуме. Зума ме је погледао и рекао: ‘Ви сте председник Србије’. Ја кажем: ‘Јесам’. Зума: ‘Јесте ви нови Тито? Ја сам рекао: Трудићу се!“, истакао је Николић.

Једном другом приликом Николић је подсетио да је у изборној кампањи говорио да ће спољну политику водити као Тито, да је такво време у којој је то предност….

Аутор: Бранка Михајловић/СЛОБОДНА ЕВРОПА

evroazija.info