FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

 

                   Трилатерала у Србији

 

Како бисмо на прави начин представили присутност Трилатерале у Србији, ми се морамо позвати на феноменалан текст аутора Срђана Нога који је објављен на сајту Фонда за стратешку културу. У поменутом тексту наводе се имена готово свих чланова извесне компаније „Мост Исток Запад“ која представља основу Трилатерале у Србији. Текст поименице наводи чланове поменуте компаније, као и све оне који су на било који начин укључени у евроатлантизацију Србије, укључујући и њихове позиције, сајтове са биографијама као и њихову активност у име ширења Трилатерале. Дакле, сада следи извод из поменутог текста који ће на прави начин помоћи читаоцима да препознају ко су све људи који раде за Трилатералу овде у Србији.

 

 

Трилатерала је у Србији веома присутна и то готово на свим нивоима, а највише захваљујући компанији „Мост Исток Запад“ (East West Bridge) која је настала 2009. као локални помагач Трилатерале. На свом сајту (6)поменута компанија наводи своје циљеве и планове. Они себе представљају на следећи начин: „Мост Исток Запад (East West Bridge) је независно научно и истраживачко удружење које у сарадњи са другим институцијама и аналитичким и истраживачким (think-tank) организацијама у региону и широм света усваја смернице за развој појединца, друштва и државе“. Основни циљ ове организације јесу европске и атлантске, односно НАТО интеграције Србије: „Настала на хришћанским вредностима са нераскидивим нитима наслеђа религија истока, Европа и атлантске интеграције јесу прави и једини пут који омогућава да најзад разговарамо равноправно о свему што нас тишти. Ако то није прави пут, а шта онда јесте?! Који је то други пут који нам се нуди и којим требамо да идемо. Ми га нити препознајемо, нити видимо. Схватамо и разумемо несврстаност и самосталност, али у тренутку када се нови свет гради, када зида зграду у којој смо ми добили један спрат са чијом градњом каснимо и тако спречавамо остале да стигну до врха, тешко је очекивати да ће ти остали имати разумевања за наше кашњење.“ (7)

 

„Члан Извршног комитета и председник Српске националне групе у оквиру Трилатералне комисије је Јован Ковачевић, оснивач и члан председништва Удружења „Мост Исток Запад“(8 ). Испред East West Bridge (EWB) од 2010. године присуствује састанцима Трилатералне комисије. Јован Ковачевић је некадашњи дописник CNN–а, BBC–а, и других великих светских медијских кућа. Друго важно име у оквиру ове групе је Дејан Новаковић, генерални секретар Српске националне групе Трилатералне комисије, „идеолошки творац и један од оснивача East West Bridge“ (9) Како стоји у његовој биографији, он је завршио БК Универзитет – Факултет за менаџмент у спорту, Пословну школу економије – при Привредној комори Словеније у Љубљани и Пословну школу за односе са јавношћу – ПРА у Београду. Као члана свога кабинета Ивица Дачић га је 2011. године ванредно унапредио у звање главног полицијског саветника. Но прави напредак у каријери доживљава формирањем актуелне Владе Републике Србије, када је 6. децембра 2012. године именован за државног секретара у Министарству енергетике. На први поглед остаје нејасно шта га квалификује за овај посао, али ако се зна да је министарка енергетике Зорана Михајловић (којој ћемо се касније вратити у контексту кочења гасовода Јужни ток) члан саветодавног одбора организације East West Bridge (на сајту истичу да је замрзнула функцију док је у Влади), која је једна од најважнијих тинк – тенк организација Запада у Србији, што се види и по месту у Трилатералној комисији, онда коцкице почињу да се слажу. Тахир Хасановић (10) је трећи члан Српске групе у Трилатералној комисији, и њен је извршни секретар, који је присуствовао скупу у Берлину, марта 2013. Члан је Управног одбора и извршни директор организације East West Bridge. Овај човек у добро обавештеним круговима важи за веома моћног човека у Србији. Некада истакнути комунистички омладинац и партијски функционер, потом први генерални секретар Нове демократије, и поверљиви човек Душана Михајловића, главни кадровик ДОС –а у време владе Зорана Ђинђића, и бизнисмен. Његови послови и фирме су предмет бројних контроверзи (сада је актуелна прича око бус плуса).“ (11)

 

„За једног од најважнијих људи за отварање канцеларије Трилатералне комисије у Србији важила је Милка Форцан, бивша потпредседница Делта холдинга (12), жена која је високо котирана на списковима најутицајнијих и најбогатијих људи у Србији.

 

Занимљиво је и да се Милка Форцан, помињала као потенцијални будући министар у Влади Србије, и то као кадар Александра Вучића. Вучић своју популарност дугује управо хапшењу Мирослава Мишковића, а Милка Форцан је пуних 18 година била његов најближи сарадник, и заједно су стварали империју Делта. Иначе и раније се помињала могућност да она добије неку државну функцију, с обзиром на то да је Милка Форцан важила за миљеницу и Зорана Ђинђића и Бориса Тадића. Председавајући управног одбора East West Bridge-а одскора је Александар Николић – Фото Тони (надимак је добио по фотографској радњи коју је имао), државни секретар у Министарству одбране. Политичку каријеру започео је 2008. године, као један од оснивача СНС-а, где се, према подацима из биографије (13) бавио координацијом рада стручних савета за одбрану и безбедност, енергетику и правна питања (иако не поседује квалификације и искуство ни за једну наведену област). Краткотрајно је био саветник председника Србије Томислава Николића, да би га после формирања нове владе Александар Вучић поставио за државног секретара у Министарству одбране. Тако се овај економиста, без дана радног искуства у државним институцијама, и без икакве везе са питањима одбране и безбедности, нашао на важној државној функцији. На његовом примеру се нарочито види до које мере је актуелна власт у Србији продана и колико је посвећена Трилатерали.

 

„Члан Управног одбора је и британски дипломата, сер Ајвор Робертс, који је био амбасадор у Београду од 1994. до 1997. године, и који се залаже за „поправни Дејтон и нови Берлински конгрес“ који би правно веривиковао промене граница на Балкану. Такође ваља поменути и Петра Стојанова, бившег председника Бугарске и члана европског извршног одбора Трилатералне комисије. Међу 21 чланом Саветодавног одбора организације East West Bridge, поред Зоране Михајловић, актуелне министарке енергетике, вреди поменути још неколико интересантних имена. Најпре је ту Горан Свилановић, министар спољних послова СРЈ у првој ДОС-овој влади (2000–2004), сада функционера евроатлантских структура. Свилановић је познат и као један од првих заговорника независности Косова и велики НАТО лобиста. Истичу се и имена Марка Чадежа, једногод координатора кампање Отпора за мобилизацију гласача пред изборе 2000. године, координатора Дојче велеа за Србију и портпарола амбасаде Немачке, као и Јована Ратковића, једног од оснивача Отпора, саветника председника Демократске странке Драгана Ђиласа, који је у периоду од 2003. до 2012. године био саветник Бориса Тадића. Од иностраних чланова, међу функционерима балканских држава и  члановима Трилатералне комисије, за јавност је најинтересантније поменути Ралфа Џонсона, америчког амбасадора у пензији (службовао у БиХ 1999-2001. Године као први заменик Високог представника у Сарајеву), као и Марка Шкреба, бившег гувернера Народне банке Хрватске.

 

Ђорђе Вукотић, широј јавности непозната личност, али очигледно значајан шраф у евроатлантској мрежи у Србији, налази се на списку чланова East West Bridge. Од 2002. године ангажован у својству самосталног правног консултанта на више пројеката у Србији, који су се одвијали под окриљем Светске банке, УСАИД-а и других међународних организација. У периоду 2004. до 2011. године био је главни правни саветник Савета за регулаторну реформу при Влади РС и у тој функцији учествовао у анализи и изради мишљења на преко 350 нацрта закона. Један је од главних сарадника НАЛЕД-а, Националне алијансе за локални економски развој, пословне асоцијације која окупља компаније, НВО и општине, формиране под надзором USAID-а, са задатком ширења евроатлантског утицаја на локалним структурама по дубини. Занимљиво да су чланови Моста Исток Запад и Виолета Јовановић, извршни директор НАЛЕД-а (пре тога је 10 година била менаџер за демократизацију и привредни развој USAID-а), Ана Брнабић, члан УО НАЛЕД-а, извршни директор Пексим фондације (додељује стипендије за Кембриџ студентима из Србије и Македоније), и службеник USAID-а. Затим и Владан Атанасијевић (члан Саветодавног одбора у EWB) председник УО НАЛЕД, и један од оснивача Српске асоцијације менаџера, Борислав Миљеновић, члан Надзорног одбора НАЛЕД-а (истовремено члан УО Америчке привредне коморе, Друштава лобиста Србије, Српске асоцијације менаџера) и Бранко Радуловић, један од главни експерата сарадника НАЛЕД-а. Чланови East West Bridge су и Марко Благојевић, оснивач и оперативни директор ЦЕСИД-а; Милица Чубрило, амбасадор и бивши министар дијаспоре (такође и консултант USAID –а), Јакша Шћекић, новинар Sky News; Бошко Јакшић, уредник спољнополитичке рубрике дневног листа Политика, и познати србофоб и русофоб; Ђорђе Вучинић (пословни партнер Тахира Хасановића), председник УО фирми које се баве обезбеђењем: SCP International и Securitas Services (фирме која је део британске обавештајне мреже (14); Ненад Боровчанин, државни секретар у Министарству за омладину и спорт; Миодраг Стојковић, народни посланик и члан Председништва Демократске странке; Ранко Вујачић из Беча, службеник у Организацији Уједињених нација за индустријски развој (УНИДО) и велики мајстор у масонској Регуларној великој ложи Србије (чији су чланови водећи људи и велики број чланова East West Bridge); Зоран Басараба, амбасадор Србије у Израелу, и сарадник некадашњег премијера Милана Панића.

 

За крај, треба поменути још два имена: Лидију Удовички и Градимира Драгутиновића. Лидија Удовички је менаџер за Србију у америчкој компанији Continental Wind Partners (CWP), једној од водећих мултинационалних компанија за развој електрана на ветар. Потиче из политичке породице добро позициониране у глобалистичким структурама. Њена сестра је бивша министарка енергетике и гувернер Народне банке Кори Удовички. Захваљујући везама успела је да обезбеди дозволу за градњу електране на ветар, која ће скупо коштати електропривреду и грађане Србије. Градимир Драгутиновић је лидер Ротаракта у Србији, подмлатка ротаријанаца (занимљиво да је централни Ротари клуб у Србији дуго био у просторијама компанија Лутра, у Улици Мајке Јевросиме у Београду, која је у власништву Душана Михајловића, политичког ментора Тахира Хасановића), оснивач Асоцијације ЕУРО26, а у последње време је веома активан у Русији“. (15)