FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Београд – Да ли је Бриселски споразум, чију је оцену уставности тражила ДСС, политички или правни акт, питање је о којем се јуче у Уставном суду готово четири сата спорила стручна јавност. Док су представници ДСС и део науке тврдили да је споразум општи правни акт и да је УС надлежан да одлучује да ли је у складу са Уставом, заступници извршне и законодавне власти тврдили су супротно.

Академик Коста Чавошки сматра да свако може да види неуставност споразума и да се њиме затиру последње институције Србије на окупираним територијама и нарушава њен територијални интегритет.

С друге стране, директор републичког Секретаријата за законодавство Дејан Ђурђевић питао је да ли је Косово субјект међународног права ако Брислески споразум сматрамо међународним уговором.

„Поставља се и питање да ли Косово фигурира као самостална и независна држава“, рекао је Ђурђевић.

„Мислим да не треба да елаборирамо да Косово није независна и самостална држава и да није чланица Уједињених нација. Зато се Бриселски споразум не може сматрати правним актом већ политичком погодбом.“

Министар правде Никола Селаковић, који је јуче говорио у име Владе Србије, изјавио је да УС не може да оцењује овај споразум због тога што је то политички акт.

„У супротном, овај суд би преузео надлежност Владе да утврђује и води политику“, рекао је Селаковић.

„Влада води дијалог са Приштином у скаду с Резолуцијом Скупштине Србије која је политички акт како би се успоставила политичка сагласност о одређеним питањима.“

Он је рекао и да се поставља питање о томе какаве су намере подносилаца предлога за оцену уставности овог споразума, с обзиром на то да се помињу ствари које уопште нису тачне.

„Говори се да је судијама и тужиоцима на КиМ престала функција. Дајте ми један једини пример од њих 107. Један једини. То је апсолутно нетачно“, рекао је Селаковић.

Професор уставног права Ратко Марковић рекао је да овај споразум није политички акт, иако је његова садржина чисто политичка.

Е. П. / НовостиВасељенска ТВ