FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Када је један од српских таблоида угледао светлост дана с насловницом: „Мило спрема удар на Србију“1 постало је јасно да се, некакав, епилог „кува“ после вишегодишњих тензија које су подигле бројне афере. Заједнички именитељ свих тих скандала са насловница таблоида је: угрожавање безбедности државног врха. До сада нисмо сазнали ко је прислушкивао председника Србије, шта се крило иза пресретања колоне возила, ко врши „удар“ и даје налоге медијима да баражно нападају српску власт - али смо сазнали да те „инструкције“ стижу и из „неких“ амбасада. Признаћете у довољној мери забрињавајуће да грађани Србије заслужују прецизан и јасан, а не шифрован, одговор!

Да ли ћемо га добити? До краја, поготово, када је реч о страним амбасадама - сумњамо. Онда се поставља питање, коме треба оживљавање ужасне године у новијој српској политичкој историји - када је убијен тадашњи премијер и када је недуго затим уследила „Сабља“. Да се, с тим у вези, позабавимо неким чињеницама које се назиру између бројних (от)пуштених медијских (читај: пробних) балона:

Према писању поменутог таблоида премијер Црне Горе „кренуо је у отворени рат са српским медијима како би их подвео под контролу и проширио свој политички утицај“2. Напад ће се, према писању таблоида (а на основу изјаве „извора“ блиског црногорској власти), вршити у четири корака: „Увек користи исти модел: којегод новине да отворе аферу против њега, преко медија под његовом контролом крене дискредитација главног уредника, онда Мило отворено те новине прогласи за „медијску мафију“, то је израз који је лично он сковао. Трећи корак је паковање фабрикованих афера и судских процеса против „непослушних новинара“, а затим следе застрашивања, претње, пребијања“.3 Следи подсетник како „пролазе новинари у Црној Гори“.

Уследиле су (не)очекивано брзе реакције обојице премијера: „Чини ми се да је то израз обновљене нервозе безбједносно-медијских структура, узроковане реформама које Србија спроводи. Чак вјерујем да ова конструкција није превасходно намијењена мени. Вјерујем да ће мој колега и пријатељ у Београду Александар Вучић правилно дешифровати рукопис који веома подсећа на онај из 2003. године“4 рекао је црногорски премијер.

„Све оно што се појавило у јавности у последњих десет дана, и што се атмосфере тиче, мој колега Ђукановић није далеко од истине. Онима који то раде ја нити могу, нити хоћу да их упозоравам, једино молим да не потцењују државу, јер ће реаговати брже и снажније него што могу да замисле (...) варају се сви они који мисле да ће кроз различите безбедносне структуре и проблеме успети да сруше државу Србију и да победе државне органе. Држава је много јача. Видећете у веома кратком времену пред нама“5, рекао је српски премијер.

Некако истовремено, атмосферу до усијања угрејану додатно компликује изјава лидера Српског покрета обнове (СПО), да „неко у држави склапа пакт са Земунцима (...) нешто крупно и опасно догодило се крајем децембра 2013. и почетком јануара 2014, када је Милорад Улемек Легија, серијски убица који је осуђен на четири пута 40 година затвора, са пуним поверењем државе проглашен за кључног сведока у откривању убица Славка Ћурувије (...) од тада све упућује на закључак да опет неко у држави склапа пакт са ђаволом као и пре 5. октобра 2000.“6 Питамо се на кога то лидер СПО-а мисли? Уколико следимо логику изјаве, присетимо се времена пре 5. октобра... онда можемо да закључимо да мисли на премијера, или?! Додатну забринутост овом политичару уноси и чињеница да је Љубиша Буха-Чуме, као главни сведок који је демонтирао земунски клан остао без полицијског обезбеђења: „Њему је одузето полицијско обезбеђење, чиме је по нечијој вољи и стратегији постао глинени голуб за земунски клан. Добио је друго захваљујући савесној одлуци начелника УКП-а (Управа криминалистичке полиције, прим аут)“7 закључује лидер СПО-а. И овде не знамо по чијој вољи, али знамо да је начелник УКП (још увек) Родољуб Миловић кога је оптужени Дарко Шарић за шверц кокаина инкриминисао својим сведочењем. „Дарко Шарић је, подсетимо, у Специјалном суду у Београду у понедељак изјавио да је „генерал Папаја” начелник УКП-а Родољуб Миловић. Он је говорио да „генерал Папаја” против њега води медијски линч, да му монтира све оптужбе, да је моћан и да га држава чува јер је уплатио 7,4 милиона евра које је он дао. Шарић је поменуо да иза тог новца стоји човек с  псеудонимом „Карактер Манго”, за кога тврди да је Миловићев најбољи друг. Оптужени Пљевљак није прецизирао о коме је реч, наводећи само да је реч о заштићеном сведоку који је куповао машине од новца из отмица. На основу тога спекулише се да је Шарић мислио на некадашњег вођу „сурчинског клана” Љубишу Буху Чумета.8

Коначно, поменути Чуме, за један београдски таблоид открива ко су чланови новог земунског клана а налазе се на високим позицијама у држави.9 Такође, исти таблоид доноси „ексклузивну“ причу да су Чуме и начелник УКП-а Миловић планирали да оптуже за кокаин Родољуба Радуловића (у јавности познатији као Миша Банана), а да Шарић у ту сврху плати пет милиона евра!10 Све се то одиграло, према „ексклузивним“ наводима овог таблоида 2010. године у Будви. Само дан касније, опет у другом таблоиду, „ексклузивно откриће“ да су безбедносне структуре упозориле српског премијера да има 48 сати да делује - односно да „разбије мафију у полицији“11 или ће изгубити главу. Прецизности ради „ако одмах не удари на криминалце, могао би да заврши као Ђинђић 2003!“ У целокупно замешатељство укључује се и Владимир Беба Поповић, некадашњи шеф Бироа за комуникације у Ђинђићевом кабинету, данас шеф Института за јавну политику и тврди: „Обавештајни апарат ради против Вучића и Мила“ притом поредећи 2014 с атмосфером пред убиство Зорана Ђинђића „Да, мислим да је атмосфера врло слична. Препознаје се то по удруживању у блок до јуче зараћених медија, политичара, појединаца, делова дипломатске заједнице, такозваних бораца за људска права и фашиста“12 закључује Беба Поповић.

Овако посложено, да не знамо да је 2014. сасвим сигурно бисмо помислили да смо у 2003. години. С обзиром да је то тако, и да су изречене и написане озбиљне оптужбе на рачун и високих функционера полиције, да већина аналитичара говори о сукобу фракција унутар полиције, да министарство унутрашњих послова експедитивно по изјави оптуженог Шарића формира радну групу за проверу навода, да шеф УКП-а одлази на полиграф, изнад свега да се инсинуира крај актуалног премијера на начин како је завршио Зоран Ђинђић-власт треба јер мора да јавности представи све чињенице које се односе на тему. Не кроз шифроване поруке, најчешће страним амбасадама, организованим групама, појединцима - већ именом и презименом сваког за кога постоје материјални докази да ради у корист штете држави. Иначе, таблоидни натписи и по која озбиљна анализа блиска или даља власти може да се (спо)чита као најава личног обрачуна против неистомишљеника. Уосталом, поменута „Сабља“ добрим делом служила је томе. Да подсетимо: У време „Сабље“ на територији Републике Србије приведено је 11 665 лица, а укупно је поднето 3 560 кривичних пријава против 3 946 особа. Држава је исплатила више десетина милиона динара13, због политички мотивисаног па тако и незаконитог притварања. То не сме да се понови, као ни сам повод Сабље какав је убиство премијера!

Стога, поново питамо: коме треба призивање 2003 и да ли су свесни шта раде? У интересу грађана Србије, ово свакако није. Али шта јесте? Грађани Србије имају право да знају и да процене у каквој држави живе и изнад свега да ли је она способна да обезбеди личну сигурност. Уколико није, онда се налазимо у импровизацији а не држави. Само по себи то је толико проблематично, да је онда све могуће и (не)извесно!Да подсетимо, мало по почетку акције „Гром“ (крај прошле године) председник Србије изјављује да њега и државни врх прислушкују и да није задовољан радом дела полиције.14 До данас, нисмо сазнали ко је уходио председника и државни врх. Све се завршило иступом актуалног премијера у јавности, тужилаштво коме је било у надлежности да покрене поступак утврђивања чињеница није предузело ништа!

Данас, атмосфера је толико загађена и напета, да премијер купује своје време наступима у јавности о угрожавању његове безбедности и нападима на породицу - тужилаштво ћути! Десетог јуна српски премијер изјављује да има доказе да „многи из међународне заједнице врше притиске на медије да воде кампању на мене и моју породицу“15и јавност до данас не зна који то из међународне заједнице воде кампању против премијера. У међувремену, ОЕБС упућује врло неуобичајену ноту поводом цензуре српској власти, премијер узвраћа опет врло неуобичајеним одговором - шта би просечни грађанин требало да закључи? Да се чистка спрема у многим сферама, то је свима јасно. Уосталом, то „прочишћење“ у Србији траје онолико колико и мото „држава то сам ја“. Скоро да смо навикли! Међутим, уколико таблоиди блиски власти најаве припрему таквог обрачуна који би требало да резултује уклањањем врха, и тужилаштво по службеној дужности не предузима ништа. Онда је Србија у много већем проблему, него што се и претпоставља. Тај проблем је, рекло би се и шири и већи од граница Србије и кад већ пореде многи 2003 и текућу годину, треба се сетити да је тадашњи премијер одбрусио неким страним амбасадама „да неће са травњака“ амбасада одлучивати како он треба да води државу. Подједнако, како је актуални премијер отишао корак даље и рекао да многи из међународне заједнице воде кампању против њега и његове породице.

Овде је, дакле спољни фактор одлучујући. Ми сада можемо само да претпоставимо који... или да варирамо тему на: приближавању Немачкој, која се узгред плаши „украјинског сценарија“ на западном Балкану па, стога, жели чешће да окупља лидере из овог дела света. Плаши се као да зна да је „сценарио“ у припреми. Или, чему онда такав страх; или, на одупирању притисцима да се Русији уведу санкције...с ве то може да буде варијација на тему. Међутим, не желимо да варирамо! Србија мора да зна у каквом контексту се формирају политичке одлуке које директно одређују начин живота свих грађана Србије! И то прецизно и јасно, колико су јасни Устав и сви остали закони који из њега проистичу!

 

1 http://www.kurir-info.rs/milo-sprema-udar-na-srbiju-dukanovic-napada-medije-da-bi-preuzeo-kontrolu-clanak-1422957

2 исто

3 исто

4 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Dukanovic-upozorava-Vucica.lt.html

5 исто

6 http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/473514/Vuk-Draskovic-Neko-u--drzavi-sklapa-pakt-sa--zemuncima

7 исто

8 http://www.dnevnik.rs/hronika/nacelnik-ukp-rodoljub-milovic-ispitivan-na-poligrafu

9 Лист Афера број 19, 18. јун 2014, стране 2 и 3

10 Исто, стране 4 и 5

11 Информер, број 646, 19. јун 2014, стране 2 и 3

12http://www.danas.rs/danasrs/politika/vladimir_beba_popovic_obavestajni_aparat_radi_protiv_vucica_i_mila.56.html?news_id=283725

13 http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/t53538.lt.html

14 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Nikolic-Prisluskuju-me.lt.html

15 http://www.kurir-info.rs/vucic-strani-ambasadori-stoje-iza-kampanje-protiv-mene-clanak-1412563

  

Фонд стратешке културе / Марина Рагуш