FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

"Бојкотују не зато што им се допада да бојкотују, него зато што су на силу гурани у државу насталу на злочину, која не нуди Србима, као и грађанима албанске националности никакву перспективу" 

Први пут у новијој историји парламентарни избори су одржани на читавој територији Косова. Лидер победничке Демократске партије Косова Хашим Тачи изјавио је да је пошло за руком да се достигне ниво мирних скандинавских избора, мада невелики одазив сведочи о томе да разочарани грађани би пре хтели да виде скандинавски стандард, а не изборе.

Симпатије бирача углавном су подељене између странке Тачија и Демократског савеза Косова Исе Мустафе. Разлика није велика зато најзанимљивије, а то су коалиционе комбинације, тек предстоји. И овде за ДПК није све тако глатко. Тешко да ће Тачијеви партнери постати национал-популисти из Самоопредељења који прекоревају премијера за то што сваког дана све више и више доводи Србију на Косово. И не треба очекивати коалиционо братство са Иницијативом за Косово Фатмира Лимаја, који је својевремено прекинуо са Тачијем под изговором да је партија деградирала.

Ипак, према прогнозама експерата, Тачи може по трећи пут да постане премијер Косова, што може и да развеје теорију о његовој непожељности за Запад. А каква је кандидатура најповољнија за Србију? Мишљење колумнисте српског издања Печат Миодрага Зарковића:

Мање више је свеједно ко је премијер самозване државе Косово. Зато што је очигледно да се тамо искључљиво пита Вашингтон. Стварна или фактичка власт на Косову и Метохији су америчка амбасада и амбасаде њихових савезника у Приштини.

Кад предизборна еуфорија мало падне, сетиће се да Косово ускоро чека формирање специјалног суда за ратне злочине, као и неки резултати истраге засноване на извештају Дика Мартија о трговини људским органима у покрајини. И управо заснивајући се на ова два догађаја моћи ће да се говори да ли ће Тачија ”потопити” или не.

Срби које активно подстиче Београд, гласали су радије него раније. Чему је можда допринело у извесном погледу чак вештачко удруживање свих значајних политичких странака у јединствени списак који, према прелиминарним оценама, осваја око 3%. Ипак, север покрајине који је учествовао у парламентарним изборима на Косову први пут, показао је низак одазив — истиче Миодраг Зарковић.

Бојкотују не зато што им се допада да бојкотују, него зато што су на силу гурани у државу насталу на злочину, која не нуди Србима, као и грађанима албанске националности никакву перспективу.

Занимљиво је упоредити протекле изборе са првим послератним који су одржани 2001. године. Тадашњи епископ Рашко-Призренски Артемије је говорио: У ситуцији у којој се Срби на Косову и Метохији налазе, мања је штета изаћи него не изаћи на изборе. Нажалост, за ове године ситуација када треба бирати између ”врло лоше” и ”лоше” није се променила. Зато се чини логичном изјава представника расељених из Ђаковице Ђокице Станојевића о томе да је неправедно позивати људе да гласају, а да им при томе није осигурана могућност да се врате у своје куће и заштита имовине. Косовски Срби и даље се налазе у јединственом положају. Један центар их мотивише да иду на изборе (понекад чак уз применту такозваног ”административног ресурса”). Други центри или демотивишу, или, како сматра Миодраг Зарковић, испољавају равнодушност:

Западу је била битна излазност Срба на изборима у новембру прошле године. Учешће у локалним изборима јесте онај крајњи доказ нечијег суверенитета. Та динамика не постоји у овим изборима, јер су они парламентарни. Срби у Косовском парламенту имају својих 10 посланика. Загарантованих као мањина. Да ли ће Срби изаћи или не, Приштину, као и Брисел и Вашингтон уопште не занима у овом тренутку.

Ипак на гласачким листићима је одштампан грб ”Републике Косово”, и бесмислено је порицати да онај ко је учествовао у изборима — од безизлазности или добром вољом — учинио је то у оквиру ”независног Косова”. Један високи београдски чиновник је дао изјаву која је била протумачена мал те не као позив да се прецрта на листићима овај државни симбол. Ипак чини се да би од тога било исто толико користи као и од деловања неких руских грађана који су на изборима за председника прелепили лик једног од кандидата портретом Џекија Чена и написали ”Мој председник”.

Глас Русије / Тимур Блохин