FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Vucic

Двери су, пре два дана, предложиле Александру Вучићу да се сретну с њим, е да би му упутиле критике на рад државних органа током поплава и изложиле му свој план мера за обнову земље. Симпатично и – безизгледно.

 

Ако постоји човек који има нулту толеранцију на критику, макар она и најбезазленија била, то је управо Александар Вучић. Критику воли к`о бомбардовање. Његова власт, односно евроатлантско намесништво у Србији, које он води, критично зависи од одсуства јавне дебате и конкуренције идеја. Другим речима: њихов глас вреди само ако других гласова нема и они то знају. Најбољи доказ да европејци, на челу са протоевропејцем Вучићем, добро знају да то што раде није ни поштено, ни у интересу земље и народа, јесте то што су затворили јавни простор и без икакве срамоте спречавају ма кога да изрази другачије мишљење. Поштен човек може да ради погрешно, али није затворен за туђе ставове и предлоге.

Што се тиче излагања плана мера за обнову земље, ствари стоје овако: Вучићу нису потребни партнери за изградњу и обнову, него за разарање и распродају Србије, о чему убедљиво говори његова кадровска политика и досадашње деловање. Уосталом, када би, којим случајем, Вучић још једном преумио, па се одважио да уради нешто добро за Србију, за један дан, не више, осетио би како из медија, које контролишу његови господари, `ладан ветар дува, а на улицама се окупљају НВО и Друга Србија. Смео бих паре на опкладу да ставим да, у Србији, већ постоје припремљени „мајдановци“, за случај да нека овчица занесе своје руно у грм покрај пута, што би рекао Његош. Вучић би се, да нешто окрене ћурак наопако, провео исто као Јанукович у Украјини, с тим што је велико питање да ли би имао где да збрише. Према томе, са становишта његовог личног положаја, обнова му треба таман колико риби бицкло.

Према томе, од обнове и изградње нема ништа. Ова несрећа са поплавама је натерала слине на уста нашим западњачким господарима, јер би, за такве размере штете, Вучићевој влади било потребно бар годину дана и бар још један Мали и Весић. Овако, испаде бонус поклон за Брисел, Светску банку, ММФ и ЕБРД.  Хијене ће, ове године, доћи раније и имаће бољу вечеру.

Изградње и обнове ће бити онолико колико је РТС-у, Пинку и осталим медијима потребно да сниме своје потемкинове прилоге и славе Вучића до бљутавости. Чим се камере погасе, одоше и багери и кранови. Кад, после неког времена, и бабама на Копаонику постане јасно да се ништа не гради и не обнавља, таблоиди ће почети да хапсе тајкуне и бизнисмене који ометају радове. Кад и то пропадне, јер нико изнад портира, коме краду арматуру с градилишта, не сме да буде ухапшен, Вучић ће затражити одговорност од свих, сем од себе, и најавити вишемесечну реконструкцију Владе. Онда Јово-наново.

Док се цела ова рђава представа буде одвијала, продаваће се ово мало индустрије и ресурса што је остало, лед ће олупавати део по део Србије, јер имамо више црних Аудија, него противградних ракета, а шуме ће горети, пошто  немамо довољно налета спортске и ратне авијације за рано откривање пожара, него се примете тек кад сељаци голим оком запазе да им ватра прилази кући.

На крају, мој савет свима који желе да буду примљени код Вучића: носите му искључиво хвалоспеве (може и усмене) и планове за брже олупавање Србије. Тако ће вас одмах примити.

 

Милан Миленковић

Извор: Двери