FacebookTwitterGoogle BookmarksLinkedinRSS Feed

Јелена Пономарјова, професор на катедри за упоредну политологију, сматра да су се страшне последице поплава у Србији могле избећи.

 На напаћени Балкан поново је дошла невоља – 15. маја услед обилних падавина дошло је до поплава, највећих за последњих 120 година. Метеоролози не искључују наставак падавина. Настала је тешка ситуација и у Босни и Херцеговини и Хрватској, али ова стихија је најтеже последице оставила у Србији. Поплавама је угрожено 1,6 милиона људи од 7,1 милиона становника те земље, нанета је огромна материјална штета. Према најновијим подацима живот је изгубило 50 људи.

16. маја власти у Србији прогласиле су ванредну ситуацију у целој земљи. Сами Срби ово што се догодило упоређују са ратом. И разумљиво је због чега. Током ратова у Хрватској и Босни и током НАТО бомбардовања Југославије 1999. стотине хиљада Срба такође је изгубило своје домове, средства за живот, земљу су преплавиле реке избеглица, људи су годинама живели у рушевинама и пепелу. Мајске кише су буквално вратиле Србе у ужасне 1990-те године…

       

Већ 17. маја из насеља Обреновац, Барич, Шабац, Сремска Митровица и неколико других места евакуисано је више од 16 хиљада људи. У областима захваћеним поплавама своје домове је морало да напусти више од 130 хиљада људи. Више од 100 хиљада домова у 13 општина је остало без електричне енергије.

Влада Србије затражила је помоћ од Русије и Европске Уније. Из Русије је помоћ стигла одмах.
16. маја у области Обреновца већ је у акцијама учествовало 76 (руских прим. прев.) спасилаца Министарства за ванредне ситуације. Према најновијим информацијама, руски спасиоци су евакуисали из поплављених подручја у Србији скоро 2,3 хиљаде људи, укључујући и 604 деце.

17. маја Министарство за ванредне ситуације Русије допремило је први контигент хуманитарне помоћи – пумпе за испумпавање воде, мобилне електроцентрале, чамце, више од три хиљаде ћебади, конзервирану храну, предмете прве помоћи. Током целе операције спасавања авионима је испоручено више од 106 тона хуманитарне помоћи. У помоћ српским спасиоцима, послата су такође два хеликоптера Ка-32 која су била ангажована на трагању и спасавању на води, истраживању терена и евакуацији жртава и испоруци потребних залиха на тешко доступним местима.

      

Важно је што помоћ Србији није дошла само од руске државе. У амбасаду Србије у Москви непрекидно се сливала река људи. Амбасадор Републике Србије Славенко Терзић ми је рекао да је због великог прилива људи који су саосећали са Србима и хтели да помогну, амбасада морала првих дана да организује дежурство до касно у ноћ – људи су стално долазили и долазили. Поред Москве, места за прикупљање помоћи Србији отворена су и у Санкт Петербургу, Сочију и Краснодару. Укупно, према информацијама руског Министарства иностраних послова, у Русији је прикупљено више од 100 тона хуманитарне помоћи, која је послата у места поплаве. Значајна средства су пренета на банковне рачуне који су били наведени на сајту Амбасаде Србије.

Према изјави премијера Србије А. Вучића, који је оценио губитке у стотинама милиона евра, међународне донације ће помоћи да се покрије око 25% од износа штете. При томе, док Европска банка за обнову и развој процењује степен материјалних губитака, што према речима председника ЕБРД С.Чакрабартија, може потрајати неколико месеци, Русија већ помаже и новцем, и људима, и техником, и производима.

Значајну помоћ жртвама поплаве упутила је и Руска православна црква која је, поред прикупљања средстава, организовала и слање добровољаца који испоручују хуманитарну помоћ поплављеним подручјима. Конкретно, прехрамбени производи и дечија одећа испоручени су погођеним областима Ваљевске епархије. Активну помоћ у организовању испоруке робе и координацији хуманитарних и добротворних организација пружила је амбасада Русије у Србији.

Наша помоћ је потврда и подсећање на аманет који је српском народу оставио владар Црне Горе Петар Петровић Његош: „Верујте у Бога и држите се Русије“. Русија је, као што се често дешавало у историји, помогла, и није оставила у невољи, али да се Влада Србије „држала Русије“ и раније, такве страшне последице поплава су могле бити избегнуте.

Ради се о томе да се у областима које су погођене овом стихијом, поплаве понављају сваке године у пролеће и јесен, али нису увек подједнако опасне и фаталне. Али једном у 20-30 година, дешавају се велике поплаве које остају запамћене као што се памте немири или рат. Постојећи проблем је био добро познат политичком руководству земље. Ипак, у протеклих 20 година, држава није учинила ништа да одржи и ојача неопходну инфраструктуру, да не помињемо изградњу нових објеката. Лоше је био организован и рад метеоролошких служби. Стиче се утисак да су београдски политичари заузети искључиво поделама министарских портфеља и да се не идентификују са народом Србије, његовим невољама и проблемима.

Ево још једне чињенице. Испоставило се да су ужасне последице поплаве углавном настале као последица реформи које је, под строгим надзором НАТО генерала, у последњих неколико година спроводило српско руководство. Србија је у то време смањила бројност војске, што се одмах одразило у време невоље изазване стихијом. Међутим, проблем није само у бројности. На пример, у годинама реформе сведен је на минимум инжењерски корпус, који представља део копнених снага – и то све у условима Балкана знајући сву сложеност његових природно-географских система планина, река и језера. Као резултат тога (а ово је само један пример) Србија се лишила инжењерских и понтонских мостова. Испоставило се да је остала опрема дотрајала и заправо неупотребљива. Током година независности, у земљи нису формиране одговарајуће и неопходне јединице за деловање у хитним ситуацијама.

Истина, пратећи упутства из Вашингтона и Брисела, српска војска је прошла најсавременију обуку из рачунарски симулираних заједничких акција са НАТО-ом у сузбијању побуњеника у земљи Икс. Међутим, то не може да спаси земљу од обичне поплаве.

Русија је у више наврата нудила Србији да обнови летачке машине, укључујући и хеликоптере, и то при врло повољним условима. Али тада у буџету није било потребних средстава. А сада су руски хеликоптери морали хитно да се пошаљу у Србију да спроводе акције спасавања.

Очигледно је да влада није могла да спречи падавине, али је могла да мисли на још понешто изузев на добијање личних дивиденди из преговора о придруживању ЕУ и на сопствени маркетинг. Могла је барем да послуша речи правих стручњака који су инсистирали на хитном реновирању старих и изградњи нових брана, на ојачавању насипа итд. У том случају, штета је могла бити много мања.

Поплава је открила цео низ политичких и економских проблема у земљи, који у ствари ничу из неког патолошког стремљења београдских чиновника ка евро-атлантским структурама. Шта год да каже или уради Брисел, све се доживљава као добро. А помоћ из Русије може да се узме, али не и да се о томе пише и прича у главним медијима – одједном ће евро-комесари осетити прекор, наћи ће се увређени. Испоставило се да обични Срби знају да им је највећу помоћ указала Русија – али не знају то из новина већ као чињеницу из живота.

Навешћу још један пример чудног понашања српског руководства. Руски авиони Министарства за ванредне ситуације су долетели у Београд упркос забрани лета од стране Украјине и … Румуније.
У условима кризе у Украјини забрана кијевских власти не изненађује. Али зашто Румуни нису дозволили пролет наше хуманитарне мисије? И што је најважније – зашто Министарство спољних послова Србије није затражио од Букурешта објашњење овог нехуманог поступка? Само зато што је Румунија – земља ЕУ?

Узгред нешто и о помоћи Европске Уније. Србији је упутило помоћ само 19 од 28 земаља Уније, а из Брисела, који се тако љубазно удварао Србима када је требало да се потпише споразум о фактичком признавању Косова, на захтев Србије за помоћ стигао је одговор: „ЕУ не може да реагује без процедуре“. Може ли бити већег лицемерја него правдати се процедурама усред катастрофе?

На жалост, у деловању актуелног руководства Србије таквих примера има довољно – мајска поплава их је само оголила. Фигуративно говорећи, у водама српских река које су изашле из својих корита као у огледалу су се одразили политички и економски проблеми земље. Што се тиче будућности Србије, она ће зависити од тога да ли је званични Београд спреман да у том „огледалу“ увиди своје грешке и извуче неопходне закључке.

Извор: Портал МГИМО
Превод: СРБски ФБРепортер
Сарадник на тексту: Наталија Пичурина

__________________

Јелена Георгијевна Пономарјова је руски политолог, историчар и публициста. Добро је позната по својим дубоким и озбиљним публикацијама о политичким процесима у Русији и земљама југоисточне Европе.

Рођена је на Далеком истоку Русије, у граду Благовешћенску. 1978. године је заједно са родитељима прешла у Москву, где је успешно завршила историјски факултет Московског државног универзитета Ломоносов. 1995 године одбранила је дипломски рад на тему «Распад југословенског модела федерализма». Ради на Московском државном институту за међународне односе, на катедри упоредне политологије. Има научно звање доцента.

Од 2000 г. до 2007 г. била је старији научни сарадник Института за научне информације за друштвене науке Руске академије наука. У јуну 2010 г. одбранила је докторску дисертацију на тему «Формирање државности на постјугословенском простору: унутрашњи и спољашњи чиниоци».
Од децембра 2011 г. постаје професор.

Поље научног интересовања професора Јелене Георгијевне Пономарјове обухвата широки опсег проблема: од питања еволуције светске политике, проблема националне безбедности и одрживог развоја Руске Федерације, до карактеристика политичког процеса у Русији и у земљама бивше Југославије.

Јелена Георгијевна Пономарјова је један од водећих стручњака за новију историју Балкана, аутор великог броја монографија, као што су «Политички развој постјугословенског простора», «Нове државе на Балкану», «Региони дугорочне нестабилности: Балкан – Централна Азија», «Пројекат Косово: мафија, НАТО и велика политика», аутор је уџбеника, научних и публицистичких текстова. Бави се активним педагошким и друштвеним радом.

http://facebookreporter.org/